Стармали

11. ЗА 1881

Ћнра. Једно не могу да схватим. Сиира. А шта то, брате, ћиро Можда ћемо снојеним силама лакше схватити. Ћира. Од како је ова влада у Србији, од тога се доба доста кајмака скинуло са народњег благостања. Сиира. Тако је, — то и бог зна; пак ? Ћира. Толики кајмак скинут и потрогаен, па ипак кад дођеш у Србију, оно ти сваки дан све више и више мирише на кајмакамију.

Ћира. Даклем странци се насељавају у Босни и купују ланац земље по 10 фор. Сиира. 0 брате, да јефтиних ланаца у тој земљп, од како је пао на н>у благослов цивилизације.

Народне пословице које су се изопачиле, == Све су силе за времена, а невоља редом иде. Јест, ал ево њихове сџле никако да престану, а невоља је непрестано код нас. = У радише свагда више. То се само тако каже, а ми видимо, да господа

— „Камош " ? упита ме. — „Идеи кући", рекох му ја. — „ Е, мој брајане, туда се не иде кући. Врати се назад. Сврни одмах иза нрвог дола лијево, нави мало десну, видијећеш трулу букву. Преседлај се ире н>е, срешћете три путаца. Мореш ићи, којим ти драго, али ћеш е дољијем најбрже доћи на онај заравањак, гђе но ти је отпала пета са ципеле. Кад будеш тамо, оида си на по пута до међе. Нијеси ваљда луд да не погодиш тамо, гђе сам ти јутрос хљеба дао. Је си ли видио, како се сваки коњ сам свраћа пред кућу крчмарову, само ако је једном био онђе. Та за што си учио царске школе ? А гђе ти је онај кум-иас (компас), што но си нам га показивао V" — .,0, мој господине! Ти си пошао џилитимчке у Кулен-Вакуф", — додаће други. Сад ме текар подишао вучац. Отпирих као муха без главе. Набасам ти ја путем на десет букава, двајест путева; некако у сретан тренутак изиђох на равницу, а то ти је моје јутрошње ложиште. Опет легох да се саберем, али и ту не даду топови мира; тресе се земља, бојим се, провалиће се пода мном. Најбоље је — рекох сам себи — прти одлази за ранијега кући. На путу сустигнем чобана, гђе јави благо кући. ЕГза њега климају два велика торна пса. Побојах се, ујешће ме ; за то зазвах чобана више пута, али њему је на једно ошло а на друго изишло. Чим ее примакох, — окупшпе мв псине ; а њему ни бриге да ме одбрани али кад ме уједе један за голијен, имао је револвер посла. Поче пас скичати, прочу и чобан. Лети он са коцем у руци, чис-

која ништа не раде , имају више него ли раденици који ринтају и кулуче. Вј§И Иде коло наоколо. Богме на нашим „беседама" и забавама, кад се игра коло, не иде наоколо, него сваки играч трза на своју страну. == Умпљато јагње две овг\е сиса. Не иде то ништа са „умиљатошћу", него ако хоћеш више њих да цедиш, мораш бити .вухерер". = ТеЛ' Ле вода куд је текла. Јест, ал' Тиров канал, који стаје 20 милијона, хоће да се сасуши. = У друштву се и калуђер ожени. Бива то и без друштва. = IIутуј игумане, не брини, се за манасгир, Богме игумани слабо имају новаца за аутоване. него данас више путују и не брину се за манастир наши архимандрити и владике. = Све, све али — занат. Јест, ал' наше „нобл* фрајле неће за занатлију да пођу ! = Занат је златан. Ал наши родитељи хоће силом да будемо господа па нас школују, улропасте нашим школовањем целу осталу фамилију, а од нас направе голе писарчиће. = Посвирај иа и за иојас задени. Ал моја комшиница свира по цео дан и ноћ на клавиру а веће једанпут клавир да задене за иојас, па да ми да мира! Аб. тим и ја све онако сатрвен; чим по бату примјетих да је већ крај мене, тргох пушку и викау му: „Стој јер Иеш сад иогинути .'' Оста он на мјесту као укопан, а ја одох све натрашке до сто корачаја. Док је он зубе тугшо, примако сам се и ја к првијем сеоскијем кућама. Тада ми се причињало, е сам се препородио. Али тако за мало бијаше Запуцаше пушке са више сграна, зачу се вика : ,,Држи та! Држи гаОКера вола!" Помози Боже! Шта је то? Мора да је какав пљачкар зграбио сеоско говече, да не дође празније руку к жени својој. На ту пуцњаву стуљим се у јаругу, и ту сам сједио док и тај гром своје не изради за тијем се устах по небројени пут и једва жив домакнем кући. Ту сам нашао весело друштво, које је изненада дошло, те нашу вечеру ужило. И ја сам био, за невољу весео. А кад легох да спавам, сетих се нешто, како ми се моја добра мајка у детинству моме са мном више пута. шалила, велећи ми : ти ниси мој син, ми смо тебе купили од гурбета за саћуру мекиња. Па сад више пута помишљам: Ала, ала можда то и није била шала, можда је то истина. — То ти је моја исповест, а ти сад чини што ти је воља.'Мени се воља омаче, па ево ставих исповјест мога пријана у архиву „Стармалову." Али уједно молим пошт. читаоце (особито оне, који своје јунаштво још нијесу стављали на пробу) за се не баце каменом на мо га пријана, који је јаку вољу имао, да буде јунак, а можда ће и бити, — ако се још једаред на ови свијет роди.