Стармали

„сгармали" б рој 12. за 1882.

П у с л и ц е, Београдска влада непрестано премешта учитеље радикалце. Оно истина, то је за учитеље мало трудно и незгодно, али признати се мора и то, да се тим начином радикализам најбоље — шири. Ја не знам за што се то сматра као нека демонстрадија, што су Ужичани на, славолук написали: „ Ово је иут у Босну!" — Кад би Пештанци или Бечлије дигли какав тријумфбогн, и на њега написали : „ Ово је иут у Београд, и дотични министри не би за то ником опсовали триста вера. Хвала „ћоси," који је први решио „Дармаров" коњички скок. Решеае гласи: „Хиљаду динара." Да ли ће, бого моја, пресветли бан одговорити што на ђурђевићеву интерпелацију, — или ће се угледати на наше посланике у Пешти, па ће ћутати као заливен. Била је реч, да ће се гимнастичка веџбања у Београду држати у неком сутерену. (У подруму би још много хладовиније било.1 Епиграми. I. Притворник. Звона звоне, — шта је ? Умр'о стари Вара. Не жур'те се са погребом, Тако вам одтара; Зар не знате, да се Он увек претвара. II. Од нуд празна кућа. Што ти ј' тако кућа празна, Пријатељу учо? Аха, — знам већ, та код тебе ј' Отац Гојко руч 'о. Ш. Околност, која мењаПа како си лањска знанко, Добросаво мала? „Молим, нисам Добросава, Ја сам се удала. Ј. Ј.

Имаш ли што? Два пријатеља, иначе познати као флегматичари и ћуталице, пронашли су да је за њих пајлепша забава пецати рибе. Они одоше и ономад на Дунав да нецају. И ту се посаде, да не би један другом у ћутању сметали, на 20 корака далеко један од другог. Кад су тако читава два сата пецајући седелн, онда викне Петар пријатељу Павлу: „Еда ли што ? — После пет минута добије одговор : „Ни укресати." После по сата запита опет Павле Петра: „А имаш ли ти што?" „Имам." „А шта?" „Малер."

Ђира. Живио прах! Спира. Прах. А за што то драги брате ћиро ? Ћира- Живео прах! Јер он је натерао новосатски ма^истрат да се почне бавити здравом п олитиком. Ћира. Даклем ко ће бити бачки владика ? Шта мислиш? Спира. Ја мислим да би на реду био г. Руварац, Вајунов. Ћира. Тако ће нешто и бити. Само ће се одсећи они руско окопчење „ое", па ће остати „Вајуп". К а л а м б у р, који се нровлачи кроз делу свсмнрну нсторнј ,као неки црвсн и ,ј<>ш не нресечен кончић, — (али морм бити н њему једаред краја.) Бесна сила (оштро.) Ето видите, јогунице, па ви увек страдасте. Небесни патнии,и. (Муцају.) Ми-у век-стра-дасмо. Бесна сила. (Још оштрије.) Ви и сад страдате. Небесни патници- Ми-и-сад-стра-дамо. Бесна сила. (Најоштрије.) Ви ћете и од сада још више страдавати. Небесни патници. Ми-ће-мо-и од-са-да-још ви-шестра-давати. Бесна сила. Мени је неправо, што ми све повлађујете. Небесни патници. А нама је и то право што нам ништ не повлађујеш.

Ала је васпитана! Једна госпа фалила ми се ономад, како има у Б. васпитану сестру, девојку. — То вам је — вели — врло васпитана девојка:говоритри језика, аустријски, тиролскии нелшчки! — (Слуга сам понизан! рекао би на ово мој Шаца).

Изопачене пословице, II. Ди иадне ту и остане. Ал код бомбе, што је пала пред руског цара то није био случај, јер опа није остала тамо ди је иала, него се распрштала и учинила ону несрећу. * * * Ко рано рани, две среће граби. Наши сиромашни раденици уране ире зоре, ал' слабо им се баш среИи може завидети ; гапротив богаташи дуго спавају, па су канда много срећнији, бар по обичном људском сваћању. * * Разнели су га к'о алву. За српске листове и књиге не важи ова народна реч.