Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1882.

а молићемо још да нас когод поучи, како ћемо доћи до лакшег — хлеба. * * * Ш§Р" Дође нам и ђурђев-данак, хајдучки сас■ танак; да ли боже, и „Лендербанке" држе сада своје састанке? * * * + Једна госиа рачуна, шта је скупље на годину: или илустроване новине, или нове илустроване — карте? * * * X Лепо је видети сада у пољу цвет разводник; ал' само ме секира што баш сад посде ђурђева цвета, кад се склапају толики нови бракови! * * * ? Један београдски министар читајући у „Звону" (односно „Борби") онај уводни чланак против „премилостивог бога" рећи ће: »Тако можете писати слободно, то је паметно, само се мене оканите !" * * * □ Г. Чеда читајући у опозицијалном листу један чланак о сриској жељезници, рећи ће: што се већ не ману Иорава иосла\ * * * 3) Немци преводе име СтарчевиЛ са ДНег" и веле : АНег зсћиМ уог ТћогћеН шсћ!;.

затекао. Живан се мало промене у лицу, као да му није право — што на своје славе појутарје — прво с четником посла има. Шта је! Ево господине посло вам Господин Домин једно писмо. На здравље — рече Живан — како писмо? Ја незнам. Узе Живан писмо па кад виде шта му књига каже а он шњиме о земљу — „Е баш је то гријота да немогу ни моје свето онако љуцки провести — мора се ма који ђаво ту умешати анатема га било. Оде жени па рекне шта се десило — па онда јој наложи, знаш шта ја сад идем мало у село — а ти му реци да нисам у селу него да сам отишао код поп II. У С. Запали Живан своју лулу узме свој зимски капут и шубару па ајд. При поласку упита га жена — ако ме успита кад си отишао шта ћу му казати Реци у пет сати. А ако ме успита зашто! Реци ја незнам. Сирома Живан онако једак и љут груне врата па оде комшији Аци — како на врата гаров га окупи — он лулом да се иотегне бранити — а лула падне па се разбије — Гаров кидише све већма он капу с главе. Гаров некако дочена капу па с вом у гувно у том већ и чељад једва отму од гарова капу — која је била подобро раздерана — еј наопако ми појутарје помисли Живан Надзорник дошао, лула се разбила — капа подерана еј тужан баш сам несретан.

* * * # Као што је Давид убио шударком Голијата, тако се и загребачко-сабореки Давид вешто уме да вура иударком, као да је годинама чувао иударину. * * * . Ј Загребачки сабор постао је са својих оурних сцена већ славан у Европи. С тога је са свим уместно, кад који говорник устане па почне свој говор са: Славни саборе! * * * 2 Ове две рибе својим Лутањем доказују, да се умеју иристојније владати, него неки саборски посланици у Загребу. Аб. Да се мало насмејемо. Кад људи такови кроје речи у науци о човеку и животињама, који немају ни појма о српском ил хрватском народном језику, онда наилазимо у књигама им на овака чудовишта: аочелак (б&пћеш, чело, чеона кост); зубало (СгеМзз, чељуст, доња и горња вилица); кључица (8сћ1из веЊеш, кључ, кључна кост); осепала (бтпезттсгкгеи^е, чула); сочка (кпзШНпзе, кристално сочиво у оку); сувојка Сдабиринт у уву); д-ртЖа (СгаПеНе, питије, паче); црни хватан (А1е1е8 рашзсиз, с1ег асћтагге К1аттпегаД'е); клокани (Кап^игић, а зашто не звекани и т. д. (? !); тицала Таз1ог§аие, органи за пипање); гибала (Велуе§ип§зог§апе, органи за кретање.) Ацо рече дед ти прежи коње у кола па ћеш ме одвести у С. Док длан о длан а учитељ оставља своје мило село, онај добар ручак — коме ће бити увод кисела чорба. Док је Живан путовао дотле су и жена и четници тражили учитеља по свом селу — али све узаман њега не нађоше — еј да зна да му је његов најмилији друг Мита дошао — кога је јуче онако жељан изгледао. Сирота учитељка гутала је с једом помешану бригу — Мита и Домин вајкаше се — и вајкаше. А Мито нећеш се више шалити — толико година не видех га па ми и сад измаче. Дабоме да им ни на крај памети није пало — да ће он отпутовати — без бунде — а куд се део то незна. Мита се тај дан слабо провео — цело појутарје без Живана изгледаше врло тужно, око 6 сахати седе Мита на кола и одјури пут К. удруживши се са оним не ваља се увек ни шалити — и то ми је последња шала била. Сутра дан дозвркташе кола пред школу — а наш Живан сиђе доста назебао. Дабоме да му је жена прибацивала — и ако то није била баш права снаш Пелина придика — била је бар налик ■— а кад му рече да то није био Г. А. него његов Мита — те се тео мало с њим нашалити — онда је тек Живана од муке зној пробијао — та било му је горе зло него поеланику Пери на уг. Сабору. Цео тај дан сирома Живан нишга јео није и тек одлану муци — кад написа писмо Мити — а у вече загуши на чашом рујна вина. Ова шала није толико смешна колико је истина. —