Стармали

148

ћује, да би то здање било згодао да се узме за какву — фабрику. Шта мислите какве је народности тај пријатељ, кад одмах мисли на „кшефт" и „тпекулацију" и одмах хоће да »гриндује" фабрику? * * * §. Ми смо частили пегатанске госте, а сад ће ваљда и они нас у „Лојду" и „Наплову" частити ! * ^ Нага честити „Сриски лист" у Задру доноси у своме бр 27. чланак под насловом „Пишимо Лирилшјсш \", који се завргаује с речима: , Дакле сви, мали и велики, ва посао ! Пигиимо Кирилицом !" а одмах после тог чланка и тих речи долазе два дугачка чланка „Иаја о:т1асПпа' ( и „РаћЈгсЈ", оба штампана — латиницом. * 5 „Турски парод" у бр. 46. у уводаом чланку вели: „Задатак је дакле св. сииода, да нас као заблуђене овчице натраг поврати!" — Ово би био леп задатак, али тешко ће испасти са руком. * & ❖ -ј- Даклем новине јављају да ће се у сеитембру зацело отворити сабор Троједне краљевине ; — Ппшто су Сремски Карловци у Троједној Краљевини, то држимо, да се ту мисли карловачки сабор. Аб.

Пропаст твоја од тебе Израиљу, Последњи број „Сегеди Хирадова" пружа нам један врло леп залогај, све да се црева човеку преврћу! Наши учитељи, који су тамо на курзу, да уче мађареки језик, добигае слободне улазнице на неки „Наиисао сам", поновивши казано, уздану фелбап. «Но дед ми прочитај," заповеди Сотрадше Соштапс1ап1 свом писару. Ап Даз 1бШсће К. К..Ке§1теп1;е Соттапс1о 7 ј \1 мнгоуљ Уојка, с!еп 22. АргД хиљаду осам стотива петдесет шесте године. Ш)п»еп8, ићп§евз, ићп^епа, ићп§еп8, и1)п§еп8. ићп^епз, и1)п»еп8, ићгЈдепз, ићп^еш, и1)Г1§еп8. Капетан је при слушању читања био као запета пушка. Кад фелбап сврши, а наш ти се командант почеше иза ува. „Чуј фелбапе," рече, биће млого. Избриши који." „Који ћу?" „Па ма који, из почетка један, из среде један и један с краја," заповеди капетан. „Избрисао сам." „Читај сад!" „ТЈЉп§еш, и1)п§епз, ићпдепв, ићп^епз, ићп^еш, ићпдепз, ићп§еш." „Још ће бити млого, избриши још који." „Избрисао сам." „Читај !" ППзп§еп8, ићг1§еп8, ићп^епз, ићг1§еп8. „Хм, но сад ће бити као што треба," рече наш делија, „дај да подпишем

концерат, гато га је сегединска мађарска „даларда' приредила. Овај велики поклон тако је одугаевио и придобио народносне срџске, романске и немачке народне учитеље, да су у усхићењу дали у „Сегеди Хирадо" јавну захвалу, у којој се међу осталим и ово вели: „Овом приликом (т. ј. приликом тога далардиног концерта) са уживањем смо слугаали лепе песме мађарске и оне су се дуОоко упиле у нагаа срца, те ћемо их понети собом и на нагаа огњигата, да нх тамо саоиштимо мађарски осеЛајуЛим суграђамима нашим, било сриским, романским или немачким, — Иначе ђемо за најсветију дужност своју сматрати, да мађарски језик, мађарски дух ширимо онде, где као учитељи деламо." Даклем то ће вам бити „најсветија дужност", несретници једни! А зар вам није далеко светија дужност, да гаирите тамо где учитељујете, језик и дух свога народа ! ? Бадава ће Полит, Бабеш и други борци нагаи за права народности у Угарској крвљу српа свога писати и душу своју за нас полагати кад народни учитељи за љубав једне слободне улазнице за далардин конг\ерат и иијанку овако јавно и безобразно њима у наточ раде. Кад њих једна тричава улазна карта тако гадно подмићује — онда није чудо, шта чине код неке господе дукати, талири и масна званија] Пропаст твоја од тебе Пзрајиљу! П. П. На ову дерну „јавну захвалност" доноси исти број „Сегеди Хирадова белешку, у којој се наравно радује изјави таквих осећања, и вели да је ту „захвалност" донела уредништву депутација од три учитеља из јужне Угарске и бивше границе. Аб. И подиише се. А на леђпма напише: Вепсћ! о шугавим коњима. 3. Садањи капетану пензији Ј . . . ишао је у математику али је врло тешко учио. Нингга му горе небеше него историја света, јер који од ђака ниЈе ззао немачки, да својим речима нриповеда, тај мораде лекцију од речи до речи учити. Једна лекција из историје овако се почињала: А1з 1т Јаћге и т. д. Капетан Ј. . , овако је то учио: А1н — а1а, а1з, а1б, а1з, а1з, а1з. 1Ш — 1Ш, 1т, ии, ии, јт, 1ш. акт, акии, а181т, а181т, а181т. Јаћге —• Јаћге. Јаћге, Јаћге, Јаћге. 1111 Јаћге — јтјаћге, 1тјаћге, ппјаћге. А1з 1т Јаћге, а181тјаћге, а181тјаћге, аћттјаћге, аћипјаћге — а свињаре. И баш је онда говорио ту лекцију. Можете мислити, како су се остали смејали. 4. Момак један из Чуруга начини се глув, да небуде војник. Свп су знали да се претвара. и узму га за војника, али кад видеше, да сваку заповест наопако извршује, то га метну у истражни затвор, т. ј на проматрање. Но никако га немогоше уловити, јер тако се добро умео чувати да се не ода. Капетан Пера Боришев обећа, да ће га он уловити,