Стармали

150 „отАрмали" број 19. за 1882.

Ситнице, I. Како тај схвата дужност своју. и 3ашт' калуђер Грегур тако Врши своју дужност јако 0 благоме дану, При метанисању ?" Из села Близника Тако многа душа нита, — То ј' његова гимнастика Ради боља апетита. П. Призреније на косу. Кад год Пера Јуцу туче За косу је ои не вуче; Он не штеди жену. Него косу аену, Косе му је жао За њу ј' дукат дао. III. Преки лек. Ко дуката жутих има, Па не знајућ шта ће с њима Брине с' целе ноћи, — п Томе брату лако је помоћи. Нек ништа не ради, Па ће само нроћи. IV. Зашто? — Зато. Знате-л зашто вирђиније Још не нуши Штефко мали ? Јер му ј' рука јоште кратка Да је и запали. —Ј.

Досетке, наивности и др. из дечијег света. (Продужеље). „Мати, браца ми подерао буквар, смем-ли му казати да је магарац?" „Не смеш, чедо моје, јер ти си мала, а видиш он је велик." „Добро, а ја ћу се попети на столицу, па ћу му са столице казати да је магарац."

Н. Билп ти мени Стево, знао казати, колико је то један и један ? Стева. (Брзо) Два. Н. А колико је један и два? Стева. (Мисли се мало) Тли. Н. А колико је два и два ? Стева. (Мисли ее дуже) Четил. Н. А колико је два и три. Стева. (Не мисли се, него се смеје) Млого.

Сокичина мајка разболе се, али није долазио доктор, него бабица, и неколико дана нису пуштали Сокицу мајци у собу. После неколико дана узме бабица Сокицу за руку и доведе је матери, која је баш дојила СокичиногЈдо сада још невиђеног брата. — Оди, оди, чедо моје, да видиш ко је ово! — рече јој мати. Сокица избечила очи, не зна шта да каже! ћути, ћути, па онда на једаред рече : — Је-ли мати, то је твоје теле." (Јер она је виђела како њихово теле сиса, па је мислила, све што год сиса да је теле). Мали Милутин научио већ неколико немачких речи, да говори. Зна и то, да се „играти" каже немачки „1апгеп." Једном дође његов друг, Немац, а како се баш Милутинов брат с неким играошаха, занитаће МнлутинНемца „каппб1; с11 аисћ бсћасћ ^апгеп?''

Мој рачун. Кад на земљу нојца надне Кад засветли луна; Тад код куће да останем Ја немам рачуна ! Кад се дигне у кавани Са флашама буна; Ту не могу миран бити Јер немам рачуна! Кад при фарблу брију мене Без воде, сапуна; Тада ћутим не дерем се, Јер немам рачуна. Кад Цигани засвирају Ко ће ћутат' туна; Ту не могу миран да сам Јер немам рачуна. Нећу славе ни богатства На част цару круна;*) Не требам Је, презирем је Јер немам рачуна. Ја ћу викат' с комунцима : Живела комуна! Али друго ништа више Јер немам рачуна! Сад ћу вино да испијем Чаша ми је пуна ; Са братијом да лумпујем Ту имам рачуна / А кад умрем, кад ми тело У гробу иструне, Тада ђаво нек однесе И моје рачуне ! Брзак. *) Види 1. Март 1881.