Стармали

174

„стармали" број 22. за 1882.

Ове нове и нове рудокопње. Учестале сличне вести Из разних крајева; Људи рију испод земље На форму мишева, А земљи је доста рупа, Ал све нису празне г Те с' у њима наилази ^На метале разне. С десна чујеш жуте гласе,. Да су нашли злата; С лева стижу бели гласи: Оребра, као блата! Онде нашли грдну жилу Од бакара сама, (А публика радује се Новим тепсијама). Ено онде нашли гвожђа, .Још те како фина, С друге стране опет гуде Гласови од цина. Метали су различни И за разне грађе, Кад се човек потруди И олова нађе. Е'о што реко, сваки дав Нове вести труби: М е т а л и се налазе У земљини груди. Налази се сребро, злато, Олово и гвожђе, Али уз те, треоало би Још нешто да дође. Ти метали не могу Свих изтребит' зала, Осим тога треба и — Б р е з о в и х м е т а л а. Уч—туглија. У Р е н. Прође неки господин Новосадском пијацом, а једна га пиљарица ослови: „купите господине рена, видите како је крупан и прав". ,,Каква ми је жена, не треба ми рена," одговори јој господин, и оде својим путем. — Тај исти господин обично говораше у дру-

штву: ,,у вароши живети па кушгги и носити сат, то је највећи луксус; а у вароши оженити се, то је најЕећа лудост."

Ал 1 га је измађарио. (,,3битије и с бајског курза.) Професор мађарске граматике: И М1 а Гбпеу?" Државни питомац, срп. учитељ: (громогласно као из пушке) А Гопеу 1зко1а1 М1ог! . . . (Општи смејј:

Оамо што краће. Поп-Ј . . . се журио да оде што пре на свечарство. За то ће гукнути учитељу: дед да свршимо службу, а л с а м о ш т о к р а ћ е. Служба је овако ишла: Поп—Ј . . . (журно) Благословено царство оца и сина и свјатаго духа и т. д. У ч кт е Т) со слаткопјенијем одма : „Буди имја господне, благословено от ниње. II о п а из олтара сав усплајирен: Зар тако наопако ? Учитељ: Па ја краће незнам.

Лако је њему. Једном дође стари барон Сина на своје једно добро, (село.) Неки га његови јобађи (подајници) дочекају те га послуже, и однесу му неке ствари у двор. Барон Сина извади једну форинту, и да им на поклон. (на вино.) Онда један од њих, рече му: „Ала, милостиви господине, кад смо пре вашег господина сипа тако послужили, дао нам је десетицу на поклон." На то одговори б, Сина: „Драги моји, мој син има богатог оца ; па може поклонити колико хоће, ал' мој је отац врло сиромак човек био, па ја не могу да чиним оно што мој син."

Нема равноправности. Зна се да је 1848. године изречена равноправност, (е§уеп1бзе§) за све сталеже. Једном дође нека сирота Словачкиња у Ст. Андреју код спахијнице Нешковићке да је за нешто замоли, па је све титулираше ,,урођена пана - '. т. ј. благородна госпођо. Спахијница јој на то рекне: „Анча, немој ме више тако звати, јер сад смо сви једнаки, нема ту сад бољи ил' гори, сви смо равни, тако су велика господана дијети свршила." Анча јој на то одговори: ,,ни смо милостива госпођо, сви једнаки и равни, него онакви, какав је ко и пре био; јер ви носите свилене хаљине и пијете кафу и сад као и пре; а ја идем на надницу и мучим се и сад као и пре."