Стармали

173

У тој гуетој египатској помрчини има ипак нешто, што свако види и без свеЋе. (.,Нитог. 1лз1;у") Окренуо се свет. Да се свет окреће, то ми давно знамо, па нам није чудо, — али је чудо кад се цео свет окрене за један часак, и то тумбе, и то у кашици воде, — т. ј. у „ХЈјуИек-^у Дерите све мапе и атланте, не вреде више ни по луле дувана, географија је претрпела земљотрес. Ако не верујете, читајте, 34. број „ПјуМек-а." Ту ћете наћи, да између Турске и Угарске није никад било бедема српких, о које се кршила сила азијатског беса, кад год је пошла к северу. Неки браца Будаји заб т о је шиљастим брком у географију прошлостиисадашњости, па јеизбацио српски народ из свог географског положаја и треснуо га тамо негде на север. И тако сад више није истина да је српски народ био увек први Турцима на ударцу, да су српоке груди чувале Јевропу од азијатских чорда, и да су Турци само кроз море српске крви могли доћи до Пеште и Беча. Сад је наједаред постало истином, „даби безмаџарског мача, мишце и штита српски народ био потлачен копитама јаничарских к о љ а." И тако се јуче на св. Стевана доказало да цела историја лаже, а само је оно истина што неки 1)г. ВиЛаГ ЈозгеГ у сну бунца. Умесно питиње. Намастир Грабовац у Барањи нема шуме ни пашњака, него нешто ораће земље и то слабе, и нешго винограда (парлога) па до уређења калуђерске плате имали су калуђери годишње (17.) седамнаест форивата на прање и друге ситнице, а архимандрит на исту цел (70.) седамдесет форината. Па при тако малој плати, стекао је покојни архимандрит Чупић пуну једну чарапу дуката. Сад неки питају: колико су чарапа дуката они архимандрити стекли, којп су с хи љадама намастирским располагали?

Ћира. Господ. М. Јокаји пише нов роман, у коме узима у подсмеј српске гусле и гусларе. Спира. Читао сам, он вели да су српски гуслари неки пророци, који донде измишљавају, док на последак и сами поверују у своје нзмишљотине. Ћира. Па тиме се српски гуслари и разликују од г. Јокаја, јер он што напише, от су таке измишљотине, у које ни он сам не може да верује.

П у с л и ц е. Министру Тиси прете, да ће при идућим изборима посланнка, његов р о ђ е н и син ступити као против-кандидат, против њега. (Па кад може рођени син против оца, можемо му се кашто противити и ми, који му нисмо баш тако р о ђ е н и).

Ономад иазваше све Бечке новине владику Стојковића: Е1-2МасћоГ-ом. (Можда су Бечки новинари држали какав тајни српски сабор, па нам изабрали г. Стојковића за митрополита, да загладе мало бруку, која је бачена на српску автономију.

У Пештанским круговима кажу да ће г. Добрајнски на ново бити стављен под оптужбу. Кривица му је та : како он сме бити невин!

Умре нам и министар Сенде. 0 мртвим министрима немамо ништа друго рећи до хришћанске пожеле: Бог нека му буде милостив! (Један несташни домишљан рече нам: да је покојник јамачно лако умр'о — смрт није имала много посла, само је из имена г. Сенде избрисала прво нисмо, и таки је остало : Е п с1 е):

Кад се гдегод пронађе нов извор ки се л е в о д е, то политичне новине таки раструбе. Али как ти иети новинари наиђу где на кисело вино или на к и с е л о грожђе, — онда ћуте као заливени.

Тако је то било. Што се „ћоса' ; с „Брком" слаже „Видело" замера, Том је послу опсовало Најпре триста вера; А за тим је намигнуло, И, створи се — „Ера." Калимегданџија.