Стармали

172 „ стлриали"

нога норвешког песника Бјеристјерна Б ј е р нсо на. * * * Д; Егапатски Кедисе волео би, да је његова земља Безарабија (т. ј. без Арабија). Аб.

Нешто што не разумемо. Мени је нешто врло нејасно, а рад би да се обавестим. Наше новосадске новине доносе опширан и симпатичан нзвештај о дочеку темишварског владике БранковиКа. Ту се у описима спомиње „свечан улазак", „лепо окићена станида", ; ,изасланство многих општина", „епископов отпоздрав на мађарском језику" „пратња многобројног света", „грување прангија", ,жуиан Ормош и поджупан Рац", „12 у бсло обучених девојчида" и друге нузгредне ствари, а што је најглавније, то су заборавиле наше новине да нам кажу: А то је, да нас обавесте који је то Бранковић? Овако може каква незналица иомисдити, да је то онај исти Бранковић, о коме су нам те исте новине са осудом приповедале да је гласао на сабору за Германа, а у синоду (већ као владика) против сазивања сабора? А то за цело неће бити '-ај исти, јер се ни психолошки ни политички не би дало протумачити, од куда сада то интересовање за његов »свечан улазак," за његов „мађарски одпоздрав" и за његових ,12 у бело обучених девојчица"!!! Допратише госта, лаку ноћ му желе, А њега су мисли далеко завеле, Пре нег што ће лећи мало се прошета, Па из торбе вади листак пергамента, Ту написа нешто, што је наумио, Код имена ј' свога печат ударио, Печат здраво мали, као да воска штеди, Печат врло мали, али много вреди. Јер када је с јутра, чим је данак сван'о Краљ из одра уст'о, да путује рано, (Он се тешко крено из тог милог кута, Опраштали су се и два и три пута) Кад је газда с ћерком глед'о дуго за њим, Док се не изгуби у луговма далњим, Пирошка се врати у собу и спази На постељи листак, који 'вако гласи: „Пирошка. јетинче Розгоњија Павла, Од данаске има синовљега права, И отац ће њојзи све писати моћи. А први дан д'ова гости ће вам доћи ; Ту ће бити игре соколова млади, Ко најбољи буде тога нек награди Пирошкица красна даром срца свога, То ј' воља Лауша, креља маџарскога." (ПродужнКе се.)

22. за 1882.

Егк1агеп 81е ипз Негг Оегт<1иг, После оног ,,Мо11-а в , овај ,,Биг"?*)

Загонетке за децу. Јхо ј а н е ч и т а ј > „II е н е н -) 1. Које су најстариЈе новине? („Видедо," јер га је бог још при свтарању света створио). 2. Каква је реч „Видедо"? (Француска — У1е <1е 1' еаи — н значн водени живот, с обзиром на чланке). 3. Ко је најкрататији? (Онај владика, што је толиве басамаке на једанпут прекорачио). 4. А ко има најситније кораке? (Кардовачко гимназијско здање. јер се никад н е к р е ч и.) 5. Ко је најбољи домаћин ? (Егзекутор, јер нам неда спавати — однесе за порцију и јастуке.) 6. Зашто се новине штампају црним сдовима? (Од жалости, што их бечкеречка читаоница неће да држи). 7. Преко које се ћуприје неможе прелазити ? (Преко новосадске жељезничке ћуприје, јер није готова). Аб. Да смо весели, браћо Кикинђани! У познагом великом говору, којим је др. Мих. Полит па угарском сабору критиковао правац источне подитике аустроугарске, спомињао је говорник често пута фразу: „источно питање." Посде седнице саборске састапе се садањп клкиндски посданик на угар. сабору Стева Јовановић (познат српској публици својом бесмргном бламажом на угар. сабору, у питању верифнкације), са неким својим познаником те у разговору доћу и па тај говор др. Нолита. Између осталога, рећи ћс кикиндски посланик г. Стева Јовановић: Али кажи ти мени молим те, тај Подит непрестано спомиње неко „источно питање. 4 Шта се подразумева под тим речима: „источно питање?" Шта је то: источно питање? Да смо веседи, браћо Кикинђани!

*) Ја нисам гро® Ериндур, него ми је име Стевида, ади мисдИм да Ке то бнти онај ђ. БранковиН. што се зимус унисао у чланство народног клуба у Еарловцима. Слагач.