Стармали

171

град да учи како се градп жељезница (тамо има вештих људи, од којих би ту практична знања стећи могао); буде ли пав више воље имао на богословске студије, то Кемо га дати да изучи најпре чизмарски занат, па ће онда дако постати игуман о м р а в а н и ч к и м ; усхте ли пак изобразити се у педагошкој струци, то ћемо га онравити каквом брашнару на науке, јер како је почело код нас, то ћемо ми скорим имати већ — што рек'о мој брат Данчика — читав педагошки „дамфмил" с р п с к и. По иаравно мп у родитељској ревности мало смо се и затрчали; то је јот сувише рано, да тако далеко идемо, још не знамо ни на што ће дете воље имати, а можда ће му и дар оскудевати; што се дара тиче ми му за сад већега дара ие желимо, него дар од 1 форинте на четврт године. Ово је баш скромна штипендија и сваки члан народа нашег може се лако прославити и постати мецепатом и своје име обесмртити, јср ће му име бити сваких 10 дана штампано (на адресу). Тако чес о се не штампа ни име самога Саве Текелије, а то је с тога, што није био претилатник „Стармалога !" Аб.

У Ш Т И П Д И. X Читам допис у последњој „Застави" из Панчева. а Мени та реч додази позната и као да сам је векад сдушао? Ако би ко знао што о томе, молим да ме извести, ја се само као кроз сан сећам. = У Панчеву се дакле основала мађарека гимназија. Па што нам нису пре казали: ми би Па знате-ла ви бар зашт' га ј' краљ то пит о ? Шта је тиие хтео ? — казаћу ван и то: У Будим га води сад мис'о и душа, Сетио се свога Толдије Миклуша. Као златан чунак мис'о му се шета, Од Миклуша е' крене, к Пирошки долета, И златном их жицом везује, преплета, 0 да красна пара, два дивотна цвета !" „Елем" наставиће „ја би то овако : Отиш'о би краљу, (к њему може свако) Рек'о б': тај сам и тзј, морадох ти доћи, Да у тебе тражим лека и помоћи; Имућан сам човек, — а година^ј' доста, Немам сина, тек ми једна ћерка оста, Нодари јој право, као детић да је, Да њој могу писат' све своје имање. „Краљ је Лајош млађан, (баш мојих година) Јуначко играње, то му је милина ; То ти ваља знати, па се за то лати, Ствар удеси вешто, па обећај нешто: Да ћеш на свом дому држат' неку славу, Јуначко играње, господску забаву, Најбољем јунаку кћер ћеш своју дати, Тако и уради, нећеш се кајати."

им дали нашу мађ. гимназију те не би морали нову оснивати, и толики новац трошити, који би се на дочек пештанских „уметника" могао употребити. * & * О Кажу да неки данашњи Текелијни питомци не знају срнски. Е па пок. завештатељ је и сам желео, да му питомци уче стране ј ези ке, само што они то врло далеко, чак до заборавности српског језика терају. * □ У фабрици дувана и цигара у Будапешти побуниде се жене раденице и вичу: Рђав је дуван! — Шта ће на ово рећи тумачи јавнога мњења (ако су дуванџије)? * * * 6 У Андрашијевим собама у Будиму нађоше ономад крадене златне и сребрне ствари. (То јест што су лопови понели, иа се на ларму разбегли). * * * ^ Узрок оставци министра комунивације Ордодије нагађају новине још једнако и не могу да погоде. Ми смо с поуздане стране извешгени, даједруштво „уметника" буданештанских, што је недавно посетило Нови Сад, саопштило министру како изгледа наш рузмарински сокак и рибња пијаца, те је министар усљед тога одмах поднео оставку. * * * X Један Чивутин се тужао лекару, да има болове у крстима; но лекар му је доказао да то пе може бити, јер Чивути немају крста. * * Неки учитељ осудио је једног немирног свог ђака, да мора трипут узастопце изговорити име чувеОбрадова с' газда: „Златне су ти речи ! Тако ћу и радит', богу се молећи. Ја не тражим ћери богатога друга, Има овде доста имања и слуга; Ја ч о в е к а тражим, ј у н а ч н а д е т и ћ а, Не старином, грбом, већ срцем племића, Па ко се покаже јунак понајбољи, Нек ми буде зетом но божијој вољи". Он се развесели, — само што не вели: „Ето госте, брате, прилике и за те ! Ако ти је мила Розгоњ'ева ћерка, Покажи се и ти јунак без замерка." Ал у краља мис'о беше са свим друга; Његово је срце већ имало друга ; Он је већем срећан, па му сада прија Да та иста срећа и другим засија. Зборили су о том јоште позадуго, Пређоше на друго, и на много друго; А кад Лајош уста, ио поноћнем добу Пирошкица оде у гостинску собу, Наместила ј' госту постељицу меку, Бела ј', мислиш да је опрана у млеку, На узглављу сваком веза изобилна, А горе комарник, нређа му је свилна.