Стармали
„етАгмАли* број 23. за 1882.
Недотупавно крштење, Баћа Глиша је у млађем свом добу чувао свиње У село није скоро никад ни долазио. Но једном приликом мораде мадо међ свет да дође, а то беше, кад је имао да крсти неко дете. Баћа Глиша није дотле никада крстио, није ни видео како се то крсти. Али попа му разложи да је то врло лако: „Ти само говори за мном. Што год ја кажем, кажи и ти!" — Е па добро, онда ће ваљда ићи. Даду му детенце, кад су дошли у цркву. Баћа Глиша не знајући како дете треба држати, узме га под пазуво. Попа се насмеши, па ће рећи: „То ће дете бити гајдаш! * „То ће дете бити гајдаш!" понови баћа Глиша за попом. „Та немој брбљати којешта!" опомене га попа ? „Та немој брбљати којешта! одговори баћ Глиша по налогу. „Та оћеш ћутати!" продере се попа, а баћа Глиша таки за њим: „Та оћеш ћутати!" Попа виде да неможе простака обавестити, него се мане крштења говорећи: ,Вуци се на поље одавде!" Но баћа Глиша му без оклевања одврати: „Вуци се напоље одавде!" И тако од крштења не би ништа. Ваљда, су после другога кума потражили — или бар другога попа, који вештије уме простог човека да обавести. А. Г.
До године би могло бити још боље, Нриликом светковине светог Стевана ове године била је у Пешти велика народна забава. Ту ти је било разних утркивања и натицања, — а све за лепу награду. Оригинално је то било. Ко је имао најлепше очи, највеће уши, највећу руку и т. д. могао је добити лепу награду. Али до године могло би то биш још оригиналније, кад би се саставио програм од прилике оваков: 1. Натицаће се, ко дубљи џеп има. (Приступа имају само плебаноши и ешпереши). 2. Натицаће се ко има најцрвенији нос, (помоће се издејствовати одличије са пантљиком исте боје, која ће се носити око нојаса.) 3. Ко је био трипут у Бечкеречкој читаоници, а није се заплакао. (Тај ће добити онај једини егземплар српских новина, који се у тој читаоници налазе). 4. Ко уме најбоље пријатеља својег бламирати. (Као н. пр. „Пест. журн.", који приповеда о танцању „патријаровом* у сватовима). 5. Натицаће се, ко најбрже може побећи у Америку. (Приступа им ају сам о гг. касири и протежирати званичници.) 6. Ко најцифрастије уме опсовати „рацког бога" (За награду биће наименован за почасног жандара). 7. Која српска девојка научи најбоље чардаш, али тако да може и уз гајде играти. (За награду,
биће јој слика штампана у свима мауарским листовима — преко свега и у „Стармалом.") 8. Који баиатски српски учитељ уме највећма раширити маџарски језик, али тако да пукне, — (за награду добиће толико бркомаза, да ће њиме моћи премазати све своје маие и недотупавности). 9. На послетку биће вилика пијанка и натпијање ко попије све српство и српска права у кашици воде — (добиће 25 батииа, што није своју вештину још пре показао и на општу ко х ,и.т домовине употребио). Пошто има још пуна година до прве идуће светковине св. Стевана, то се овај програм може још и д о п у н и т и, — (а према околностима може се и испразнити).
Ј1ек од чивутских новинара, Да би доказали своју лојалност, како се „Стармали® радује кад из Пеште чуј е што умесно, паметне, практично и подражења достојно, — то се журимо да и ми нашој публици јавимо најновији најсигурнији лек против чивутских новинара, који је изумео г. барон Бела Ацил. Није потребно да тај лек потање описујемо; све ће вам бити јасно, кад прочитате ову признаницу: Ја Јулије Пап-Штајндл изјављујем овим да сам ,ја од господина барона Ацела, ког иначе дотле ни познао нисам више пута чрез писма изнуђавао новаца, но ни наједно моје писмо недоб их одговора, док нисам напослетку сам саставио памфлет, који барона погрђује, и који сам му послао. Када сам данаслично у палату баронову дошао да добијем одговор даде ме барон чрез два своје слуге на једну клупу положитм, и одцепе ми са псећијом камџијом добро избројаних 25 корбача т. ј. двајест и пет врућих. Са овим потврђујем да је ово на мени извршено без опирања исто тако потврђујем и то, да сам са овом наградом за моју књижевну досадању радњу потпуно награђен и да сам задовољан, и да нећу од г. барона више никада ништа потражити. Пошто ме је господин барон на даље о својој благонаклоности уверио, даде ме чрез своје две слуге за уши. ухватити и на врата напоље избацити. У Будапешти 10. Августа 1882. Јулије Пап-Штајндл. Уредник ..БшЈарев^ег Јоигпа1''-а и ,. Вис1аре8(:] Таго^а(;б-а
Једној лепој^ белој, руменој госпођици (У споменицу.) Сви се диве твоме лицу И почаст му дају, То јест, боље да с' изразим: Твоме молерају. Пр — р —.