Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 23. ЗА 1682.

179

вог Сада. Добро би било одговоритп му антис е м и ц к и. % & * © „Келачко-бачке бискупије свећеник" г. Иван Антуновић написао је књигу, у којој нас учи, да је за вас једини спас унија „ијеАтјепе ујгзко." Та књига се разашиље бадава — но ми држимо, да се тако штогбд бадава и пише (кад неће нико нослушати). * * * X Једини су београдски министри, којима је „Унија а (бонтуова) в ј е д ин о с па с а ј у ш т а." * * * Уредник »Будапестер журнала" Јулије Пап Штајндл, што је због неког памфлета добио од барона Ацела 25 батина, хвали бога што се у Европи није усвојио предлог оеог крагујевачког посланика, да се уредницима, кад заслуже, имају 100 батина оцепити. ^ % * □ Претплатници из Србије туже нам се, да у Београду и иеаче по Србији нестаје „Стармалога, а те га њихове претплатничке очп и не виде, баш као што нестаде Тиса-Есларске девојке. Нека претплатници потраже код њихове ш а к т е р с к е п олиције, која „Стармалову" крв пије, конфискујући сваки број и тако растерујући претплатнике. * * * + Ако сад Лаза Костић у затвору напише какву нову трагедију (јер ће имати времена) — хоће ли то онда бити заслуга оннх врсних мужева, који су га затворили ? * * Од тог наметнутог одбора општинског у Зе муну, направиле су новине читав Тиса-Есларски дога-

(РСао кад се поглед у сунце задуби). Ох да је то јава што се у сну слути! Ох да су векови ти кратки тренути ! Ох кад не би ружа чикад процветала! Ал би срца љубав благосиљат' знала! Ал је друго санак, а друго је јава: „Толдија је (мисли:) ноносита глава; Безброј девојака за њим тужи, вене, Па зар овај јунак да с 1 бори за мене? Његово јунаштво девојке загрева, Њега нрате очи и с десна и с лева, Он на коњу јаше па лице окрене, Ил, кад чује шта је, хладно се осмене." Шта учини писмо краљевскога госта, Све то да опишем, немам речи доста; А колко се пута то писмо читало? Барем тисућ пута — не, и то је мало. Међу тим се лепо дан за даном низо, И празници довски већ су били близо; За јуначку игру спремило се јако, Па још — али сада да с' одморим малко. (Крај првој песмил

ђај! Још ће најпосле набедити на брашнара Ј., да је он одвео Естиру Шољмоши! * * х „Турски народ" подиже парницу протик београдског шаљивог листа „Ере" због литерарне крађе. („Ера" је т. ј. прештампао из „Турског народа" један подужи чланак о крвавој „Застави", кнежевим убијцама, поедседнику републике и т. д.) % * * # „Пестер журнал" доноси телеграм да ће г, Герман Анђелић играти у неки сватови. (Ал ту би се онда гајдаш морао из Будапеште довести, јер он само онако игра, како се онде свира) с * = У Новом Саду је још у животу један старац који памти Гедеона владику и излазак девете свеске Змајеве „Певаније". ^ & * г*з Београдски „Ера" пребацује „Стармалом", да се он отимао о манастирска и Даљскадобр а. Из овога би као сљедовало, да је „Стармали" хтео да буде патријар. Па ово не треба „Стармалом" замерити, та ми немамо овде Лендербанке ни Уније — ово је наша „Унија": — Даљ и манас т и р и! Аб.

Из Београда. Ово је било лане. Мајстор Јови дође неки човек у дућан и понуди му једну бунду на продају. Хтео је здраво јефтино да му је да. Мајстор Јова био је човек бистра ока, по свему је увардао да је та бунда крадена. Док се он са сумњивин човеком погађао, пришапнуо је свом шегрту да отрчи у полицију, па кад овај човек из његовог дућана изиђе да га ухвате за јаку и испитају од куда му та јефтина бунда. Тако је и било. После тога су мајстор Јову често потезали за ради ове ствари. Сваки час су га нешто распитивали и на протокол узимали. Бећ му је и додијало. После по године дана, (кад је већ на бунду и заборавио) зовну га опет пред суд. Ту је седио судија, а пред њиме читава гомила аката. И мудри судија рече мајстор Јови: „Ово су списи, који се односе на ону бунду, ја сам све прочитао и добро проучио, и знаш ли зашго сам те звао? Изјављујем ти, најстор Јово, да ти кажем, да ти ниси ништа крив."

На ово би се могло нешто надовезаги, Познато је да је Лаза Костић осуђен у Београду по неком новом параграфу слободне штампе на пет месеци затвора. Лаза ће наравно апелирати на виши суд. Шта ће виши суд наћи за право, то је његов посао; али добро би било да ствар тако удеси, да му „Стармали" може једном рећи, баш као онај горе поменути судија: Изјављујем ти, виши суде, да ти у Лазиној ствари ниси ништа крив. *