Стармали

„стармали* број 24.

за 1882.

191

Данијле покхазале, — бај гијт со иет воаз ез, и ја ће вас јавитхе каке корјелена шта пхисале како јелен жена ла Торино разкховарале. Ја сам нхила родила нови сад, ја вас пхоштено редактер познале, — свршиле сам велик шул белград кад тамо не постале министре финанцеле, — постале француске коресподент,|а научиле српске матерле какхе кажеле, па лепо молеле вас да буди унзер мон, и за истине ллуби, корешподент примите, На Еслар 15 Ав. — Ав-ту-бе. 5642 год. Јетра Тубажват*)

Одговор „ Родољубу." Ми истина не држимо ,Р о д о љ у б а", али за то држи наша читаоеица „Кикерикија", и Ре§и ћ1г1ар", „М а^уаго82а§ ез а па§у уЦа§ в , „Рогог", и т. д. дакле нас онданемојтесекирати да смо тврдице. Одбор новосадске „Србске Читаонице".

Ако имаш тајну, Па те жуљи јако, Вол'о би је коме

Рећи, ма полако, Буди момак, па је Држ' у својој власти; Ал баш ако мораш, Знаш ком' ћеш је кости ? Кад већ мораш казат' Другом је не реци, Већ једино само Лажљивоме Неци. Јер он и нек изда Тајну твоје среће, Не шкоди, јер нико Вероват' му неће. А. Р.

Штампарска судбина. У некоме друштву повела се реч о томе, како је то да штампари, ма како вредни били, не могу тако да прокопшу, као н. пр. месари или пекари. На то је питање један домишљан одговорио овако: То је за то, јер штампари готове храну мозговима, месари и пекари пак стомацимз; а колико је год људи на свету, стомак има сваки, — ал мозга мозга нема ни десети. *| Нећхеме ниЕоме кхазале, што ви шама ихисале. Уредн.

Ако да бог здравља. Један богат арендаш дао је сазидати велику костурницу, за целу своју нородицу. Кад је била готова онда рече: Но ћа1а Гз1епек! ово ће бити кадгод вечита вућа и мееи и мојој породици, ако бог да здравља и среће! 0 Д Г 0 В 0 р. Г. Брз. ... уБеограду. — Претплату смо Вашу у своје време примили и укњижили, а што до сада ниједногаброја не добисте, на томе имате да захвалите (као и остали наши претплатници у Србији) једино В,ашој славној полицији, којој је савест тако чиста, да ето сваки број „Стармалога" затрпа у помрчину. Одавде се свакоме најуредније лист отправља, али може ли се шут с рогатим бости? Исте нам тужбе стижу и од осталих претплитника наших у слободнојземљи Србији, и под напредњачком владом. Новије књиге припоедате уредништву на приказј Летопис Матице Српсне , уређује А. Хаџић књига 131. (1882. свеска трећа). У Н. Саду штамаарија др-а Св. Милетића. 1882. Цена 70 новч.

Сад је баш изашла из штампе ЖИ/1-ВЕРНОВА ПРИПОВЕТНА: ЧЕТИРИ ШЕСЕЦЛ П МОРУ ПУТНИЧКЕ БВЛЕШКЕ Џ. Р. КАЗАЈ10НА. са 3 ол:1гк:е Ова приповетка препоручује се довољно већ и самим именом њенога писца, који је стекао доста читалаца и у нашој публици. „Четири месеца на мору" иду у ред путописних приповедака Жил-Вернових, као што су: „Царев гласник." „Кин-Фо" и „Откривење земље*, које су већ преведене на наш језик. Док је писац у овим причама цртао махом путовање кроз разне земље и народе по суву дотле у овој приповетци црта путовање по широкоме мору. Он је овде мајсторски извео све незгоде и несреће, што могу снаћи људе на отвореноме мору — на путугде човек ништа више не види до неба над собом воде под собом. На лађи „Канцелару" кренуло је се из Ливерпула у Америку 32 душе, које путника које мрнара. Ти су људи претрпили највеће несреће: пожар и бродолом, глад и жеђ, буну мрнарима, страховање од морских грдосија, и тек после четири месеца лутања по широком Атланском Океаау, изашло је једва њих једанајсторица живих на сплаву, што га начинише од неколико дасака пропале им лађе, у Јужну Америку. Приповетака је написана у облику путничких бележака. Књига износи 11 табака. Цена јој је 1 дин. 20 пр.—60 нов. Ко ношље новац за 5 књига добиће једну бесплатно. Књижара Велимира Валожића