Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 26. 8А 1882.

203

ђу оне ређе људе, који волију бербу, него порцију, а то је из тог простог узрока, што је берба само једанпут у години, а порцију могу плаћати кад хоћу, и у сред зиме, (међутим увек је з им а, кад се порција мора да плаћа). Код брата Милана у берби имао сам част, да су ме избрали за столоравнатељевог п а н д у р а, што је свакојако пријатпији позив, него ли оног пандура, што нрати пореског егзеквента, јер док овај мора да носи неке ц е д у љ е, ја сам био опроштен од манинулисања са цедуљом (ако се т. ј. може она кеса, кроз коју се ц е д и слатко виао, тако назвати; но ово већ спада у онај нови речник, исправљен у логичном смислу) Вадео сам том приливом и то како се грожђе муља : узму секалуђерски обр а з и (т. ј. с р е м а ч к а м у љ а л а), па се гњечи грожђе у чабру. Тако дакле сваком приликом може човек по нешто да научи. Путујући кући преко неких јаруга и ћ у п р и ј а, што су преко потока и јендека саграђене, чинило ми се чисто да сам на дравској ћуприји у Осеку, и све сам стрепио, да не читам који дан у новинама, да сам се удавио и пропао. Но хвала богу, ја сам преко тих свију ћуприја сретно прешао, (јер сам их пешке обилазио). Међу бербом и порцијом само сам иашао једину разлаку, а то је, што од лањске порције нема човек никакве хасне ни уживања, а плодовима лањске бербе ми смо се цело вече наслађивали, тако да нам је и сутра дан глава бучала, као Алекси Поповићу, аредседнику београдске народне скупштине, кад су га ухватили у превари са реквизицијоним квитама. Кад је реч о Београду љубопитљив сам, да ли с) и београдск,: министри своју бербу већ свр-

Пера отишао на, инштрукцију, код неког столара, коју је редовно обављао за 3 ф . мисечно! Заиста, ко познаје карловачке кондиције — тај се мора посумњати у скупоћу данашњег времена. Елем баш сам превртао листово у историји кад ал' уђе гђа Лекса. „Извините господпие Тошо' — ту се мало насмеши, „да вас што не узнемирујем .... имала бих нешто да вам кажем !" „А, ни,]е него! Ви мене никад не узнемирујете!' одговорим ја смешећи се, али радознало. „Знате, данас је петак, а вечера на тај дан није у „благодјејанију" особита, па " То ме је електрисало. Дакле ту се ради о пројекту какве лепе вечере — и мени се у тај пар учини, да сам изванредно гладан. „Ви имате право госпо Лексо!" рекох ја, па запевам ону „чобан код оваца:* „По три дана не једем кувања А од меса ни спомена нема. ..." Да. Него ви би могли данас лено вечерати помислите само печења...." „Печења!" ђипим ја. »Па фришких кобасица, карменадле. ..." и ту поче ређати све драгоцене појединости закланог свинчета. шили, хоће ли они скоро о б р а т и (или ће би и обратно)? 0 брате, и с тим је људма чудновато, мал' не рекох чедновато! Од како су покренули званични лист „Е р у а , све им нешто иде н а-е р о. Сад опет рачунџије нису имали друга посла, него похватали неке конце о неуредностима у неким старим квигама. Та то је готово, да човек квитира! Па ћемо бар онда бити к в и т! Међутим збогом драги читаоци и — министри. Срећан вам пут, — ако пођете у бербу. Аб.

У ш т и п ц и, + Управа „Алфелдске жељезнице" тражи инџанире, који умеју још нежније, финијеи филиграније ћуприје градити него што је она дравска у Осеку, то захтева данашњи ступањ културе у Мађарској. * * /\ Дечица у Осеку праве ћуприје од карата. Једна им се ових дана срушила. * * * X Унрава „Алфелдске жељезнице" чим је дознала за грозну несрећу, што се код Осека догодила, таки је наредила, да се — дели дивиденда, а члановима управе повиси плата. * * -}- У сремским виноградима подиже се за време бербе фабрика за - запалења плућа и равматизам. Нужнога материјала (хладне кише, ветра и лакомисленостиј има у изобиљу. * * * □ Бечки фијакерски лист Екстраблат" пре-

„Та ваљда нијв! Па ко би нас то могао иозвати — или кога би ми могли позвати, да нас позове?" -Е то је чвор, неће вас хтети позвати 1" Ја се пренеразих као човек, који је осуђен на бели лебац (благодј^јански — и ништа више). Тај ХЈБеггазсћип^ ме је за срце ујео, а још више за стомак. Осетих, како ми се глад потевцира. „Па шта ми онда врмгу густирате, кад нас неће позвати." па поновим тужпо: „А од меса ни спомена нема! , . „Та вељутите се господине Тошо, неварам ја вас; могућност је ту, да ее осмочите!" „Каква могућност! Ваљда да крадемо — фала лепо! Да нас још ко муљалом издевета — не би ма рио ни за све карловачке свиње 1 „Шта вам пада на ум, каква крађа ? Но лукавство ипак морате употребити!„Како ? Да докажем ваљда. да ја нисам ја, већ синовац или кумче дотичног свињоубице! Таман данас се неда нико преварити, а најмање овде!" „Та каква ђачка шал ■, а после Панта није тако учеван човек! код Панте је тај Заи^апг? Хм, знате шта, кажите ви то Пери, он ]е враголан. . ." Баш ја у речи, а Иера уђе, љут као тигар. Али овде ћу мало застати, да ти преставаа м