Стармали

204

ти Црвој гори. — Е сад је дакле крај! Турке и Адбанезе Црногорци увек храбро о д б и ј у, али „Екстраблата" за јамачно неће моћи одбити — већ ако да му одбије на лудост! * Из Загреба је стигла у Карловце нека о кружница — у виду земљетреса, који је сад окружио карловачки хатар. Ја сам се увек бојао, да Штросмајер не метне и у Карловце свој прст. * * * □ Сад је опет саборски одбор одредио сазив карловачког сабора за Митровдан. Најбоље би било да се у почаст поп К у к и сазове сабор о К у к ов У-Д н у. н« & + У Тиса-Есларској афери још једнако тако стоји, да нико није каштигован, осим — Естире Шољмоши. * * % X Новосадски читаонички одбор опомиње јавно у новинама једног сиромашног трговца, који већ одавно и не станује у Н. Саду, да плати дуг за чланство читаоничко. — Но нама је познато да има и митроносних глава, а и новосадске господе, који „Читаоници* дугују, па како би било да ови најпре лепим примером сиромашним трговцима предходе у овом критичном времену ? * * X Кажу да председник београдске нар, скупштине, Алекса Поповић, није понео собом у затвор и председничко з в о н о, јер ће тамо бити у самоћи, а сам себи неће звонити, та њему је и тако већ одзвонило! га пријатеља Перу. Човек средњег стаса, црних, лепих бркова и црних, нешто сањалачких очију. ЈГице му је бледо-жуто, те му даје некако светите&ски изглед. Све је на њему пропорцијонално — једном речи: леп младић. — Само је имао једну ману и та је кварила добар утисак, који би он иначе на човека учинити могао. А то је држање. Кад је ишао, ишао је као разглављен. Механично кретање његових руку и ногу и нехотице је опомињало на опе пајаце по излозима, које кад за конац повучеш, а они све скачу. При том су му брци увек висили као у сеоског црквењака; скоро је увек десном руком леви брк гладио. Мало је лакомислен био, али при свем томе ваљан пријатељ. Дара особита. Певао је и песме; у једпој рече: „Земља ће ме да измеће Не одем ди на пролеће. ..." т. ј. на Турке — но то до душе није урадио. Но главна му особина беше лакрдијашлук киптио је у шали и вицевима, па ако му је је каква шала за руком испала, тад је уживао. Знао се увек — што — но веле — наћи. Ево једног примера ради илустрације. Једаред наумисмо, да се мало код куће прочастино. Пера ће да купи меса и ја му рекох, да моли

* * * ? У Грацу, у Шт'ајерс 4 кој је општина изабрала одбор, који ће се старати какве мере да се предузму, ако би дошла колера. Чудо нам је да овде у Мађарској, где се иначе јако заузимају за штајерске (пореске) ствари, неће и у томе да се угледе, на ту штајерску варош. * * * * * * Ових дана састаје се синод у Карловцима. Нек г. г. чланови пазе, да не навуку с и н-о д ијум народа на себе. * * * Ц Ако 1и ми заборавили, да се са идућим бројем навршује трећа четврт „С тармаломе" молимо претплатнике наше, да нас поштанским упутницама на то опомену. Аб. Господ, Димитр, Драгићу, трговцу у Д. Соли у Восни. Ми смо као што знате, сазидали леп храм божији, који смо посветили светом Сави, да му он буде патрон, како би његов дух задахнуо и нас, који ћемо се у том храму у вери, љубави, и наду крепити. Међу тим нашли сте се ви (и ваши патрони) да Д. Сољанима солите памет, — ви сте тако велики Срби и православници, какве никад више српска мајка родити неће, — јер ви не можете да признате св. Саву цркви нашој да патрона, трубећи по народу да је св. Сава био — Шокац. Молећи бога да сачува лепу слогу нашу од таких православних Срба као што сте ви, и да нам дарује што више таких Шокаца, као што је св. Сава Остајемо ваши суграђани Дољно Сољани Ст Боеш.) касапина, да му што мање костију даде. Пера оде касапу, „Добар дан желим, — дајте ми молим вас четир фунте меса," па се сгаде смејати. „Ево одма господине Перо, а шта вам је тако смешно." Рече касап „Та слушајте молим вас, окладио сам се са мојим колегом Пајом — ви га познајете — за пет форината; каже, да ће појести четир фунте меса ! Него брат — Ацо, ако и ви мислите коју ицу од окладе попити, дајте ми што мање костију!" „Шга? Четир финте меса — није могуће! Та ни коштице вам нећу дати — па ако поједе, ево главе." И тако му даде касап сам самцит меса и то још нешто преко четир фунте, не били само оклада добивена била. Дакле Пера је, као што рекох, ушао врло љутит. „То је и сувише ! То су муке танталове!" викаше он горопадно. „А шта — ваљда ђаче?" „Та то врашко столарче — говорило данас лекцију, па није знало ништа, а професор — помисли само — каже ђачетовом баби, да му прецептор мора да има сламе у глави, као да му могу кашиком мудрост у главу улити — и то све за три фор. месечно, ух! ..."