Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1882. 207

жеаи нишчи духом," кад оида јога пије ,Ера и излазио ? 19. Да ли је вавилонска к у л а грађеиа некад у Новом Саду, кад су се тако разни језици појавили ? 20. Да ли ће се прота Бранковић држати старог завета (свог) или новог? АбБез те смо несреће могли бити. Кукавни Хусари И тужна им мати, Морадоше млађан живот Мутној Драви дати! Ово се баш зове: Не знаш куд теводу Већ онако слепо И у в а т р у и у в о д у. А сувише јоште, Туго моја, туго, Без невоље једно Без невоље друго. Т.

Радосна статиетика. Од 1157 за школу способне деце у Новоме Саду, похађају школу ове године само њих 512, а више од половине, дакле њих 645 не иду у школу. Дакле 645 српске деце неће учити мађар ски. Ово је врло добро, само се бојимо, да се неће наша варошка власт заузети да их силом натера да иду у школу, већ и у интересу ширења мађа'рског је з и ка. Аб.

Јавна захвалност, пречаст. госп. Т. М—Ћу архимандриту. До неба Бам хвала, преч. Господине, што сте у очи Крстова место мене одслужили вечерње, јер како сам се ја у касини закартао, бог ме сам и заборавио за вечерње. У Б . . . на крстов дан 1882. Ваш благодарњејши Поп Гага.

Балсак је био комшија кпезу Ц., те је чешће ишао овоме у кућевном обичном оделу. Али једнога дана затече тамо и кнежеву нећаку, те се стаде изви-

њавати, гато је у тако рахатпом руву дошао к њнМ. На то ће оштроумна женска ова одговорити: „Драги господине, ја кадгод сам читала ваше књиге, нисам никада разабирала, какве су им корице." Практичан слепац. У једном друштву седео је и један слеп човек. Ту је била и једна госпођица коју он није познавао. Слепац је дуго ћутао, на једаред ће рећи своме суседу: 0, о, ала та госпођица има лепе зубе. — А од куд ти знаш кад не видиш. — Та ето је чујем, рече слепац — како се непрестапо смеје. А то за цело не би чинила да нема лепе зубе. Не радо остаје дужан. Е тако, мој крчмару; ја сам сад вечерао, и попио три чаше вина, — сад треба да вам платим. Е, ал ја немам новаца. — За то, молим вас да ми узајмите једну форинту, да вам могу платити. Јер, знате ја не радо остајем коме дужан. Одговори уредништва. „Претоварено". Јесте иретоварено, али чиме ? празним фразама и бљутавим усиљеним досеткама. С. М у Т. Први пут нам се јављате, и то у стиари која се вас лично тиче. У таким приликама, морамо бити на опрезу, „Грош за грош. " По жељи вашој и изузетно враћамо кам натраг, јер не можемо употребиги. Незнанку. Ако мислите, да би могли вешго извести. покушајте. Замисао је добра. У Оееку. Жалостан сте предмет изабрали за шаљиву песму. Шала се прима само кад је умесна. КЊИЖЕВНА ВЕСТ. Потписана издавалац-штампарија издала је пре две године дана збирку књига за школу и народ нод називом : „ПОЧЕТНИЦЕ ПРИРОДНЖХ НАУКА" По суду књижевне критике и меродавних лица, ове су књиге не само добро дошле у своје време публици српској, него су оне од велике користи просвети нашега народа, наиме ерпској школи. У нади да ће и даље књиге те започете збирке наћи одзива у наше читалачке иублике, продужујемо или боље настављамо прекинуто издавање почетница природних наука, од којих ће за кратко време изићи у нашем издању три важне и веома интересне свеске: 1. Општи увод у природне науке. од Т. X. Хексдија, српски превод од Дра Лазе Пачу-а шефа онштинских лекара у Београду. Цена 50 новч. 2. Физиологија од М. Форетера, са једном насловном сликом и 18 слика у тексту. Српски нревод Дра Лазе Пачу-а, шефа општинских лекара у Београду. Цена 50 новч. 3. Минералогија од И. Петерса, са 46 слнка у тексту. Српски превод И. М. Душманића. Цена 50 новч. Све три књиге биће укоричене у лепе тврде корице. У Н. Саду 20. септембра 1882. Штампарија А. Пајевића,

2ДО** Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. <8^6