Стармали

206

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1882.

Ескулапијаде, (Из бележпка наших и туђих) (Продужење). Доктор В. имао је обичај писати дугачке рецепте, а лекови које је прописивао били су увек горки. Дође и нова година (једва дочекана). — Сви пацијенти учинише своје, т. ј. једни послаше доктору хонорар, а други остадоше дужни ; само се један нађе, који не учини ни ово ни оно, већ посла доктору своме пар суџука, а на артији у којој су били суџуци умотани, било је написано са великим словима: „Дугачко за дугачко; а слатко за горко."

Оваки пацијепти здраво су ретки. Н. Н. је имао раву на нози, рану здраво велику и друге помоћи није било, већ се нога морала одсећи. То није мала ствар, али то га је спасло. После месец дана болесник је већ могао доћи једном ногом (и једном штаком) доктору, да му захвали што му је спасао живот. — Шта сам вам дужан, драги докторе. — Седамдесет форината, — ако вам није много. — Ево, изволите примити седамдесет форината; а уз то још ови тридесет. — А за што ови тридесет? — На нози, коју сте ми одсекли, имао сам ја осим ране још и један жуљ, који ме је од младости патио. Ви сте ме и тога курталисали. Гризла би ме савест, кад вам не би и за то по могућству платио.

Дозваше доктора к Сими Рогићу, који је патио од желуца. Доктор дође и запита: Па шта мислите, брат Симо, шта је узрок вашој болести ? — Јед, господине, јед. — Па де, пружите језик да га видим. А Сима, место да пружи језпк, иружи руку на своју жену, која је поред доктора стојала и рече јој: — Знаш шта, жено, покажи ти доктору твој језик, - јер ако ја патим од језика, то неће бити од м о г а, већ од т в о г а.

Дође снаш' Маеда у апотеку и заиска да јој даду „Мартивбрандвајна," јер је чула да је то добро од назеба. Апотекар јој одговори, да он тога зеља нема нити је нгда чуо за њега. — А шта немате? А како сте јуче дали мојој куми Рези ? Апотекар се сад тек сети да је њена кума Реза јуче купила »Францбрантвајна" јер њен се муж зове Франц, а Мандин се муж зове Мартин, за то је и искала Мартинбрантвајна),

П у С Л И Ц е. Хрвати зову окупацију: запоседање, окупирати: запосести. Врло добро! Јер то долази од запасти па сести. Кад је онај јунак нашег доба о св. Стефанској светковини у Нешти попио две литре воде на душек, сви су се чудили. Ако је то заиста вода била, рече један калуђер — онда се и ја чудим; ал козна, можда је то била ракија.

Боже мој нама је забрањено снивати о старој војводини. А гле у Загребу, ватрогасно друштво не само да има својег војводу (г. А. Капнера), него има и падвојводу (г. Дежелића). — Ето један разлог више, да и ми склапамо ватрогасна друштва.

Владика Бранковић гласао је у саборском одбору за проту Бранковића (т. ј. да избор проте Бранковића за члана и сада важи). Е гле! А ја сам мислио, да је владика Бранковић са свим заборавио на проту Брапковића. _____ Виделовска влада у Србији већ не зна шта ће, него сад се у невољи својој хвата за Босну. (Коме је суђено да с е у х в а т и, тај ће ухватигп ма где). Библијска питања, 11. Да ли би Ева боље радила да је играла „фрише фире", него што се са змијом у разговор упустила ? Шта би јој пре мужа упропастило ? 12. Да ли је К а ј и н био Хрват, кад је тако јако мрзио на свога брата? 13. Да лијеДавид мислио на турско бечејску конференцију, кад је писао: „Блажен муж, иже не идет на совјет нечестивих" !? 14. Да ли би човек и сад радо дао, да му се искине ребро а из њега створи „фришефириница" ? 15. Где је било Јшгурније, да ли на Н о ј е в о м к о вчегу или на осечкој ћуприји? 16 Кад је Ноје измислио вино, постигла га је после несрећа одвелике воде (потопа), а да ли и данашњи наши бирташи сматрају то за несрећу, кад пмају много воде око себе? 17. Кад је Лотова жена због љубопитства у с о претворена, да ли је и онда Србија тражила монопо л с о л и ? 18. Од куда је то, да су још стари написа.1и,,Б л а-