Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 27. ЗА 1882.

215

Етике, Певај, музо, — ни за што не мари 5 Реци како ј' то било у ствари, Како ј' страд'о солгабиров стари. Шетао се солгабиров стари; А желите л' да вам право кажем, Мамуран је још од јуче био, Па му стомак воде зажелио. За то сврну он у кућу прву И заиска чашу воде хладне. Домаћица болесна је била, Није могла са постеље скочит', За то посла своју малу ћерку Да донесе воде са бувара. Дође ћерка са чашом у р у ц и, Хладне воде носећи дебељку: А мајка је из постеље грди: „Зар у р у ц и, изели те вуци, Зар ти не знаш шта солги кипира! Срам те било, камо ти тањира?" Застиди се девојчнца мала, Па истрча грешку да поправи. Скиде тањир лепо га бришући, Чашу воде у тањир изручи, И донесе жедном солгабиру, Донесе му воде у тањиру. Пајкош.

Да луде мудроети! „Турски Народ" хоће каткад да дигне главу из с.воје обичне баруштине, па да крекетне коју о вишој политици. И онда се баци у таку позитуру, као да он зна шта се на највишем месту вечерало. Ономад је својим верним приповедао о томе, пгга мислн Аустрија са Босном учинити. Она је вели, не мисли пуштати из шака, јер као што знамо — вели — нијени Ломбардију ни Венециј|у хтела дади ни за какав одкуп. Ако ,Туркос" мисли Босну сачувати Аустрији тако, као Ломбардију и Венецију — онда би и Хаџи Лоја могао бити исто тако лојалан политичар, мудар журналиста и сисавац на чабровима разних диспоцизионих фондова — као и овај делија. д. Неколико црта из жив, мога пријатеља Стеве кад је 187718 р. у Бечу елужио као војничко-лечнпчки елев. 2. Нако је Стева и без „Ра881г-8сћет-а" до ујтру изостајао из шпитаља. Да би своје јако уздрмано финанцијално стање опет колико толико у равнотежу довео, замоли Стева „оберштабсарцта'', да сме у шпитању становати. Тако ће уштедити месечно бар десет форинти. „Оберштабсарцт" му дозволи; али за Стеву настану сад тек праве муке. Није шала, мора да је сваког вечера већ у девет сати код куће, као и сваки други војник Ако би когод хтео и дуже остат и, мора од „оберјДОГ" Још се могу добити сви бројеви „

штаабсарцта" искати дозволу. А код овог прво није добро уписан, а после неће да да сваког дана „РавзГгбсћет," па и ако да, онда обично даје само до једапајст сати. Ако да до два сата после поноћи, за то га човек мора две недеље мољакати. Стева већ два дана долази тачно у девет сати кући. Али није то више пређашњи Стева. Сав се променуо. Увек је намргођен, по вазда ћути или гунђа а пре је увек био весео, разговоран и добре воље! Лпце му је потавнило, са свим се човек изгубио, а нико не зна, шта му је; неки су већ долазили и на ту мисао. да се није какогод заљубио, па му је каква бечка плавуша завртила мозак. Но он није одговорио на ниједно питање својих другова, него је само разиграно махнуо руком, као да је већ на читав свет омрзнуо и као да за њега нема више лека. Ни јело му више није пријало, а ноћу опет не може да спава, него се непрестано премеће по кревету. Ако узме књигу он илу не чита ништа, него укочено гледа у црна слова, или ако покуша да чи • та, он после два три тренутка жестоко захмопи књигу, душмански је тресне о патос, па изиђе на поље у башту и шета се као махнит по алејима. Трећег дана пред вече уђе нагло у елевску собу певајући и кличући, стаде све редом елеве грлити и љубити, за тим припаше сабљу и оде из собе тако нагло, као што је и ушао. Сви су мислили, да је Стева сиромах полудио, па су га сви од срца жалили, што је тако доброг човека тако црна судбина задесила. Али су се сви љуто преварили. Јер Стева је венуо и зловољан је с тога био, што је морао већ у девет сати код куће бити. Уз то га је копкало, да пронађе начин, како ће он опет по старом живети, а да се не замери „оберштабсарцту" нити да дође у колизију са строгим ; ,регламајима". Најзад после нешто више од два дана његова бистра глава измислила је тај начин: — Штудирајући кућевне одношаје у шпитаљу, приметио је, да на главној капији дежурни подофицир сваког у црни протокол забележи, који год после девет сати у шпитаљ дође, ако т. ј. дотични нема дозволе; шпитаљ је дакле од девет у вече затворен и когод уђе, мора га дежурни подоФицир пазити и ако нема дозволе забележити, па га сутра на рапорт „оберштабсарцту" отправити, Но у пет сати ујутру отвара се шпитаљ и онда нико не води рачуна, ко од елева улази и ко излази. Ето то је Стева трећег дана у јутру пронашао, а да би се још боље уверио, потражио је једног стражмештера од санитетских војника, с којим се пре некако спријатељпо. Овога је тек пред вече могао наћи — запио се човек негде, па није могао пре доћи кући -— и кад му овај потврди, да је све тако, као што је он видео — Стева радосно отрча у елевску собу и . . . . но па оно друго знамо већ! Стеви дакле сад није нужан „оберштабсарцт' „пасир-шајн." Или дође пре девет кући — што је ређе —, или — што је опет чешће — ако не дође он онда тек после пет сати, кад је шпитаљска капија широм отворена, умашира у свој стан, па „ни лук јео ни на лук мирисао." Јтариалог" од почетка до данас.