Стармали

214

„стармали 8 број 27. 1882.

Разговор у паклу,*) Вратио се ђаво са земље у пако; ђаволска се мати обрадова јако На њега се плази — од милоте мама, Штипа га по репу и по копитама. „Па како је горе, мој црни несташко?" „„Е! да видиш, нано, прозеб'о сам малко." а „Па чиме се бави свет у том залађу?" „ »Богаштина бесом, сиротиња глађу." »Јеси-ли се чијем нарадов'о јаду?" пв Излишно би било, — то и сами знаду."" „Јеси-л наше семе посејати смео ?" »»Што ћу да га сејем, та ја сам га жњео. ва „Чему си се смејо, кажи својој дади ?" »„Многоме и многом, понајвише правди."" „А чија акција понајвише скаче?" „Оних који раздор у народ увлаче. „Па који су први гости нам по реду?" „„Они, што најчешће бога сномињеду."" „Где си, сине руке одгревао горе? л „„Тамо, где с' најбољи с очајањем боре." к „А јеси-л се на што наљутио, дере?" Врло ретко, — кад сам наш'о карактере. а " „А где ти је била најврашкија даћа?" „„Где се горким знојем издајица плаћа."" »Јеси-л дегод видео и врашку параду?" „Кад детету мајчин језик ишчупаду."" „А да-ли се какве игре тамо шире? а вв Па дабогме: аире, фарбл, фришефире." „А кад си ми био вес'о до ижице?" „„Кад девојке мету белило на лице. в 1 »А кажи ми ко су тамо горе први?" „„Који понајвише уму нролит' крви."" „Где си понајрађе бив'о? к — пита мама; „„У великим дворма и у палатама."" ,,3биља! А шта ради Герман од све муке?" „„Поздравља те лепо, и љуби ти руке."" *) Због оскудице места не можемо овај разговор донеги у свој ј опширности. како нам је телеграФисан, — ве! га за сада само Ј у изводу саонштавамо. Ур.

Хахахаха! — на то сав се пако смеј'о. Међу тим је ђаво руке поодгреј'о, И ево га опет к нама у вис лети; Видећемо шта ће ново нам донети.

Имају ли они кога паметнијег код куке? Учитељско тело у Неоградској варм е ђ и закључило је у својој последњој седници, да се управи молба министарству просвете, да се донесе закон, по ком ћесваки учитељ и профес о р морати заклетву положити, да ће „ширити мађарски језик у што шире кругове." Овакога појма о задаћи основних школа и гимназија нећете наћи ни у сред какве азијатске пустиње и ми не можемо а да се н е о г р ад и м о против ове неоградске промућурности. Шта би на овако сваћање школиног задатка Песталоци и Дистервег казали !

Из „Бокачија". По преводу Драгомира Брзака у „Јавору" бр. 32. за наше приливе удесио Аб. Еад вина само имам Шта ће ми вода ту? Та вода сама долази Ал' нећемо ми њу! А вино то је цветак; — Нек тече вазда хај! Па нек се пије сваки дан, Не просипај га, пази на њ ! Ја волим цветак тај! Без воде ј' чисто вино Божанствен, диван дар, А вода сама за себе Ој нема такву чар ! А вино то је цветак; — Нек тече вазда хај! Па нек се иије сваки дан, Не просипај га, пази на њ! Ја волим цветак тај!

Па дај ми газда мили Тај дивни цветак твој, Нек тече мени вечито И шири мирис свој. А тај је цветак вино, — Нек тече вазда хај ! И нек се пије сваки дан, Нек буде чисто, пази на њ ! Ја волим цветак тај.