Стармали

„стармади" врој 27. за 1882.

213

Ћира. кажи ти мени по души, могу ли људи д е л и т и оно, што сами немају? Спира. То нико не може. Ћира. Тако и ја судим. Спира. Али за што ти то мене питаш ? Ћира. Та знаш, читао сам, како је нека цивилизаторска глумачка држина у Сарајеву већ завевела и оперу; а почем су представе са опером Отраделе Спира. Сграделе? Ћира. Да, Страделе! Спира. Еао што рекох, ја држим да људи могу делити само оно, чега и сами имају.

Ћира- Ми се у Трсту баш здраво излажемо. Спира. Како то? Ћира. Тек што је прошла једна, ево сад у Трсту друга изложба; изложба белог смока: млека, масла, путера, сира и т. д. Спира. Али нашто баш изложба белога смока? Ћира. Ја знам. Можда за то, ако опет падне која црна бомба, да се набелом „хинтергрунду" боље види.

П у с л и ц е, Сад се у Пешти међу научењацима води велика препирка о пореклу мађарског народа. Вамбери доказује да Мађари нису пореклом Ф и н и, већ их доводи од турско

„Па то је најлакше, ето стоји ти на вољи, само ако хоћеш!" „Мислиш?" в Дабоме;- ево ти мог једног чаршава, дочекај га, кад пође кући иза Јецина ћошка, па ако не падне у несвест, ја крив!" „А, тоје „хец!" Дај брже молим те, да идем да се наместим, док се није вратио, ха, ха, ха, тако! Баш ти фала — но то ће бити уживање, кад викнем тек: бурррр . . . ха, ха! Сервус Тошо, лаку ноћ!" „Лаку ноћ!" И Паја оде. Незнам, како је тај „хец" испао, ал* толико знам, да ме је Паја сутра дан попреко гледао — беше страшно нерасположен, али нам узрок свога нерасположења не хтеде казати. Тако запамтише и Паја и Панта „ТаковСКИ крст." „Оригинална цртица из твога ђаковања, Тоша а шта је Панта касније на све то рекао ?" „Ништа — Ег тасћ(:е ет §и(;е5 (хе81сћ1; гит ћо4еп 8р1е1!..."

татарског племена. Ми се у ту распру неможемо упуштати, —али да према нами нису фини,—то већ поодавно осећамо.

Боже сачувај, ми нисмо лични непријатељи Чеде Мијатовића; шта випге ми бисмо желели, да је он још онда био министар финандије, кад је са катедре осуђивао монопол соли и лутрију; (до сада би ваљда већ био у пензији). У ствари Тиса есларске тајне судије су истрагу водиле тако н а д у г а ч к о, да је већ и Тиса видео е то не ваља. За то је сад у Пожуну проглашен прекисуд (не би ли се тиме п р е к и нула и забашурила Тиса есларска врдалама). Скоро ће нам већ доћи и месојеђе (ко бајаги ми смо целе године били вегетар и Ј ан Д и )Свугде се ради око тога да се недеља посвети одмору и мирном и тихом уживању. — Ми Срби већ смо том предлогу изишли на сусрет; ми се недељом много више одморимо и мирно и тихо уживамо, — од како смо изгубили „Недељни Лист". У Загребу ће се од нове гвдине почети апотекарски курс. Да ли ће се том приликом наћи лека и за оне ране, кад брат брату очи ископа.

Баш су врагови! Познато је да су у Новом Саду у два маха осванули по кућама неки плакати, који за наше Чивуте нису баш ласкави били. Ко их је лепио не зна се, али бог, који све види, па и оно, што се ноћ} чини, он ће већ каштиговати оног, кога буде држао за кривог. Али и ако се не зна ко је те цедуље по ћошковима лепио, ипак се по бирцузима приповеда, да су наши ноћни стражари дотичнима својим начином на услузи били, ако и нехотице. Веле да су врагови, што су цедуље ноћу лепили, на једном ћошку нашли ноћне стражаре, те кад их ови запиташе шта то раде, а они им приповедаху да су то цедуље од ц и р к у с а, који је подигао своју чатрљу на сењској пијаци. „Те", вели један од тих враголана, „преко дан смо у великом послу, па можемо само ноћу да доспемо да лепимо иедуље, како би их свет могао што раније у јутру да чита." На ово један стражар дође да му помогне цедуље ш т о в и ш е прилепити, да их неби дечурлија дерала, те се сагнеиподметне своја леђа, накоја сеонај попнеицедуље полепи. Тако су дакле стражари помогли и нехотице, да се забрањени плакати по кућама лепе. Тако се бар приповеда, а ја тамо нити сам био ни видио, те дакле не примам ни одговорност на себе, да ли је баш тако било или како друкчије. Бен-Акиба.