Стармали

226

»вТАРМАЛИ* БРОГ 29. ЗА 1«82.

Ко не уме псовати матер, тога турска бечејска конФеревцијз неће ни у обзир узети, а цивилни морају своју црквену свест доказати дугметом са доламе кнеза Лазара, које је после неког готћења у Раваници нестало. Опширније о овим стварима може се читати у протоколу синодских седница. Оно што је штампано у „Застави" држим ја да је само предлог мааине (Германов и Бранковићев), а већина владика, дакле народне владике, Стојковић, Живковић и Петровић, који су онде били на стражи да заступају народне интересе, на сваки начин ће овоје предлоге обашка поднети, и по обећању своме, што га сваком придиком благодарноме народу своме даваху, чувати и сачувати нашу црквено народну автономију, јер кад народ уме њих да одликује и пази сваком датом приликом, ваљда ће и они једанпут ту љубав народу своме вратити. Хајд док они ту љубав не врате, можемо се ми часком и на друге ствари обазрети. У Новом Саду састало се неколико пријатеља народних наших обичаја, те закључише, да се од сада не држе и м е н-д а н и, јер то је туђински обичај, него да се слави крсно име, што је једино наша српска слава, коју нема никоји други народ. До сада је т. ј. био обичај, да браћа зареде на имен-дан, од куће до куће гдегод има који брат, чији је пмен-дан, те се тамо честита, пије пиво и ракија, једе шунка, салама, сир и рибице, а од сад ће се држати свечари, те се ту неће пити пиво и ракија, него ракија и пиво, и неће се јести шунка, салама, сир и рибице, него рибице, сир, салама и шунка. То домаћина стаје 30—40 фор. па је напојио оне, који нису жедни, а нахранио оне, који нису гладни. А како би било, кад би сваки тај брат уместо тога приложио на свој имен-дан (или свечарство) по 30—40 ф. а макар и мање на то, да се заодене које сиромашно школско голо и босо дете, или да приложи што на огрев и топлу чорбу и залогај меса сиротињи нашој или ма на какву другу добротворну цељ. У Новоме Саду има нас нај^ање 50 а можда и 100 који смо до сад на споменути начин славили своје имен-дане, па кад би сваки уместо тога приложио на горње цељи рецимо само 10 фор. он би свакојако био у профиту, а сиротињи би много учинио, јер са 500—1000 фор.могло би се доста деце заодети и доста дрва за сиротињу купити. Но пошто видим, да сам данас врло озбиљно расположен, ваљда за то, што ме зуб боли, то ћу да завршим, и нећу више никога на зуб да узмем, јер ће ме још већма онда болети. Аб.

У ш т и п ц и. X Г. Емилијан Радић у својој књизи Уег{абзипо^ и т. д." назива српски карловачки сабор »модерно парламентарним монст р-о рганизмом", — каквим ће „м о н с т р у м о м" назвати тек овај сада од синода новопредложени сабор ?

* л & * Г1 Ово новопредложено „устројство* могло би ( се назвати и уштројство нашег автономног нрава. % * * + Др. Старчевић отворио је на загребачком сабору опет свој „тингл-тангл." Биће врло весело. * * * §. Чланови синода за време седница синодских говорили су као Кастелари: т. ј. заузели су се да буду на сабору касте. (И опет нешто шпанско у тим Карловцима!) & & ^ У Новом Саду је држан ово дана скуп, на ком се закључило, да се од сада не светкују именд а н и него свечарство (јер то је наше српско). Држимо да ће Светозари, Младени, Љубомири, Чедомиљи, Милани и т. д. бити противни овом закључку. X * Изнашли су нову машину за вршење, која ће место п л е в е избацивати неке извесне (нове врсте) к а л е н д а р е. ❖ * ? Неки нови п е с н и ц и једва дочекаше закључак, да се више не славе имендани, и веле: Тако и треба, и наше се име не слави! * * & ^ Ове јесени нешто слабо сватова, слабо се пишу „д и ш п е н з а ц и ј е", ал утолико више „VIбит гереПит-и." Дб.

За характеристику времена, До скоро су бар гајдаши били увек весели и певали, н. пр. „Сад ја видим да по вољи живим, идем ноћу," — — —" и т. д. А сад нам посла један дописник песму, коју Је спевао и пева гајдаш Милић у Шиду, а народ је радо слуша, уздахне - и рекне: тако је. Несму ту не можемо целу штампати, али ради характеристике времена у којем живимо, вадимо из ње неколико строфа. Ево овако се почиње. „Боже мили, ала раја цвили, А господа спавају на свили; Раја цвили, ал не знам докле ће, Бог ће дати, ваљда дуго неће. Доће време, пашће јарам с врата И нестаће с огрлице злата. Раја стење под тешким синџиром, Па не може ни умрети с миром. Горке муке од сироте раје Што господи не мож' да надаје; Наметли су и ајнкомен свету — —" и т. д, За тим још у 11 строфа филозофира гаЈдаш Милић о разним теретима и невољама, како већ он зна и уме. Једну строфу посветио је свештенству и ево шта вели: