Стармали

„СТАРНАЛИ* БРОЈ 29. ЗА 1882.

227

„А попови већ су пали с цене Ружно им се указује време; Велик ђаво може се излећи И сав народ у нов закон прећи." Ова песма, као што видите, није весела, али је веома згодна да се на њој опипа пулс, који тече кроз све слојеве народа.

Библијска питања, 41. Да ли онај учитељ, што разбија деци кључем главу, цитира кадгод оае Христове речи: Пустите д е ц у к м е н и ! 42. Кад је творац света рекао: „Нека буде светл ост!", да ли је онда Нови Сад егзистирао, а ако јесте, за што се онда и ту није светлост појавила него ноћу по тустој помрчини морамо да идемо ? 43. Да ли је у Н о ј е в о м к о в ч е г у била и која пуница од потопа сачувана, или су пунице производ новијих векова? 44. Шта је нужније да уче дечаци и девојчице у школи: или, као до сада, како је мадама ПотиФар хтела прекрасног Јосифа да наведе на грех, или уместо тога да се учи мало неговати своје здравље? 45. Шта је боље по човечији род, или да као нека д рибе гутају људе (Јону), или пак да људи гу. тају рибу ? Аб,

Како поетаје мода. Одавно је већ познато, да моду не гради укус у Француској, него једино интерес и користољубље појединих фабриканата, а госпе радо примају тако наметнут укус и по њему се носе и држе. Ову стару истину потврђује сада опет један нов случај, што га француске новине недавно приповедаху: Славна глумица, госпођица Марсова дошла је једном у Лијои, да игра на позорници као гошћа. Прво вече беше ванредно добро нримљена, публика је била усхићена, Сутра дан у јутру дође к њој неки фабрикант у посету. „Госпођице", рећи ће он глумици, ,,ви би могли мене сретним учинити; и с тога сам вам данас дошао у посету." — ,,А како то, господине?" запита га глумица. ,,Врло лако, госпођице, само да примите комад материје, што сам вам донео на поклон." — После ових речи рашири Фабриканат материју. То беше жута кадива. „Господе боже, а шта ће ми жута кадива!" повиче госпођица. „То је за хаљину, госпођице. Ако вас виде у жутој хаљини — онда ћу ја бити срећан човек, јер онда ће свака госпа дати правити жуту хаљину". ,,Ал' господине мој, жуту хаљину не носи нико на свету, краљица

Маргарета била је последња, која ју је носила! '„Баш за то вас молим да ви почнете. Ја вас преклињем немојте ми молбе одбити!" Госпођица оде свом писаћем столу, те хтеде да извади новце, да плати за хаљину. Но фабриканат ће на то: „Ви ме не познајете, госпођице, ја вас само молим да материју примите, а да ме не вређате плаћањем. А кад вас буде цео Париз питао, од куда вам та материја, онда вас молим да именујете моју фабрику, која је иначе прва у Лијону" . . . Уметница се радовала, што се опростила визите. Она му све обећа. Кад се вратила у Париз покаже магерију својој кројачици. „Ах" рећи ће ова, „материја је дивна, само ш.а ћемо с њоме?" „Ја сам је добила за хаљнну." „За хаљину? А ко би још носио жуту хаљину! Још није из моје радионице изишла жута хаљипа", повиче кројачица усплахирено. „А како би било да пробамо ?" запита госпођица Марсова. „Ја знам госпођице, да је вама слободно свашта покушати". — Кратко време после тога оде глумица раније у своју ложу. Хаљина беше готова и она ју је обукла. Гледала се у огледалу са свију страна и напослетку ће пуна суза повикати: ,,Не, не, не могу ја у овом чуду изићи пред свет, а друге хаљине нисам спремила!" У то редитељ и други глумци хтедоше да се комад започне, али госнођица Марсова неће да игра. ,,Не могу никако излазити на позорницу овако као канарица." У то се умеша Талма и стаде густирати како јехаљина дивна и како ће се свима допасти. Једва се реши Марсова да игра, кад су је сви обрлатили. Завеса се дигне. Са свију страна зачу се жубор, знаци дивљења и допадања. Од уста до уста чуло се: „Да дивне хаљине!" Сутра дан се узмувале све госпе по Паризу возећи се својим кројачима и за осам дана већ не беше дворане, у којој не беше пуно госпа са жутом хаљином, а оне које још не имадоше такве хаљине, завидеше онима. После неколико година опет је Марсова играла као гошћа у Лијону. С ускликом је дочека онај фабриканат, који је међутим силно имање стекао од продаје жуте кадиве. Он је на обали Саоне имао диван дворац, где је дао у почаст уметници сјајну свечаност и називао Марсову звездом на небу моде.

М а М у Т, У Србији, где је била Земља насута, Ових дана ископали Стара Мамута. И Мамут је, ко што веле, Конзервиран дивно, Сад не реци да је време Баш конзервативно. д.