Стармали

228

СТАРМАЛИ" БРОЈ 29. ЗА 1882.

Ћира. Дакдем ми нисмо били ^ А°6Р° извештени. Није Абердар Јпк писао Данићу, него веле да је Данић писао Абердару. Спира. Па то је један ђаво, само итВЂнр а До душе, такоје. ђаво и ак0 на глави члови ипак за то не Ћира. А по чему су то немачки и мзђарски новинари познали да је оеај несретни пиштољ баш из Русије. Спира. Познали су по томе, што га нису видели. Ћира. По чему још? Спира Но томе што би се на њему и накнадно врло лако могао урезати ма какав руски напис. Ћира. А по чему још. Спира. Још и по томе, што руски пиштољ најбоље пасује у футрол њихове измишљотине. / ђука и Шука. Ћука. Јеси л' читао како чивутско-пештански новинари криве Русе због оног нечовечног атентата у Београду, јер је револвер био р у с к и фабрикат! Шука< Читао сам, јест то је чудна логика! Ђука. Ал' кад би когод узео шпанску трску па такве новинаре мало попрашио, ко би опда био крив? Шука. Е онда би Шпањолди били криви, јер је њихова трска. Аб.

Бука. Једва чекам да се отвори жељезнипа од Новог Сада преко К е р а у Пешту. Шука. А зашто ? Ђука. Онда ћемо за неке извесне наредбе, кад нам дођу од горе, моћи рећи да смо их п р е к о К е р а добили. Аб.

Ш а л а. У дворцу Б. у Нормандији изиграо је неко ириликом једног великог ручка ову шалу: Уместо корпе с двећем, која је увек на трпези стојала, метнуо је неко на сто живога јежа, којега је најпре турио у кабо ледене воде, те га ту дотле држао, док се није успавао, скоро умртвио. Јеж се савио у клупче и није се мицао. Онда га он покрије цвећем и зеленим лишћем, те је врло лепо изгледао, и метне га за тим на сред постављене совре. Док се је ручало јеж се мало по мало у топлоти откравио, те се почне пружати и кретати , но кад на једанпут стаде по столу трчати сви се гости ужасну и породи се таква забуна и страх, да су сто превалили а многе женске добише грчеве. Домаћица видећи то чудо и покор паде у несвест, јер није шала дакорпа с цвећем оживи и трчи по трпези! — Ко је тс измајсторисао нису могли да дознаду.

П у с л и ц е. Ономад су у Сарајеву представљали „умалну" оиерету слепи миш. Чудно је то да просвета коју је окупација обећала, да та п р о с в е т а почиње са слепим мишевима. У ђакову, приликом светковине украђена је једна сребрна кашика. Нијели којом срећом то баш она, и коју се лине мало воде кад брат брата хоће да попије у кашици воде!

Нриликом откривања Петефијева менумента дознали смо да се статуа мађарски зове с о б о р. — (Ако наша црквено-школска автономија не добије скоро своју скупштину можемо се тешити тиме жто бар Петефи Петровић има свој с о б о р).

Многи нас питају зашто се г. Стојан Новаковић не потписује бар кадкад и министар освете, кад би му та скраћена титула врло добро доликовала.

Даклем српске су песме „пуне дисонаиције и сметају хармонији лојалности" — и зато ће се постарати да Кикинда никад не пропева српски (Бар да се хоће иронаћи и то, да су и новци из српских џенова пуни дисонанције, — онда би нас се бар егзекутори манули)

У Америци сада праве чарапе од папира. (ваљда од каквих новина) — е, код нас је друкчије код нас има новина од којих се ни честит обојак не би могао направити. Како кад. Болесник док болује сматра доктора као — а нђ е л а; кад после тешке болести оздрави, као б о г а; а кад треба да плати. онда као — ђ а в о л а. Истинић.

Само прву. Неки Циганин на н-ском вашару украде једнога коња. Али зла му срећа прискочи, јер га на брзо ухватише и предадоше суду. То се догодило још у оно доба када су батине цветале и судија осуди Цигу ва двадесет и пет врућих. Цигану не беше та пресуда мила те се непрестано извињаваше и мољаше али му ништа не поможе. Напослетку кад виде Цига да му то ништа [неће помоћи, замоли судију: „Али, молим Вас господине опростите ми бар само једну." „Хајд да те ђаво носи једну ћу ти опростити, само лези.* „Али ову прву господин-судија," рече Цига брзо. —