Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 31. ЗА 18% 2.

243

А Анђелнћ? — питате ме, Чим ли се он бави? И оп ради, дабогме Ради нам о - глави.

Шетња по Новож Оаду. СХХ1Х. Ја сам се већ прошли пут похвалио, да сам набавио за 70 новчића најјефтинији српски календар за идућу годину, што је изишао у Новом Саду у накл«ди књпжаре „с в. Саве," дакле српскога просветит ељ а, али ја нисам човек себичан, него ћу и вама да се нохвалим, шта сам из њега научио, па ће то исто и други чланови народа из њега моћи научити, који тај календар купе. На корицама су већ набројане све сувремене науке, које овај календар у наш народ ши ри, као : предсказивач, рожданик, трепетн и к, н аЈ н о ви ј и сан о вн и к и т. д. Предск азивач се наравио рикта по „планетама" (а ако који читалац у Чуругу и Лежимиру не зна шта је то планета и да ли се то једе, том нису издавачи календара криви, а још је мањо св. Сава крив). Ту се предсказује, да ће 1969 год. бити траве у изобиљу, да ће се Сатурно појавити у 12. небесном знаку, да ће међу иародима овдадати велики раздори са свога (чијег? то непитајте) непоштења, неслоге, мржње и неискрености (стр. 92.) Ово су дакле рђави изгледи и тешко нама читаоцима овог календара, док нам дође година 1969 па врат. Него ни година 1972. не спрема нам никакве радости: велики снегови многу ће малу децу и старце у гроб отправиги

ћа мог, да пазим да вам ниједан часак небуде неспосан." — „Ви знате, да можете доћи у свако доба. Седзте па овај фотељ да сте близу мене." Колико му беше право да седи поред Милице, у толико га је пачули гонио од ње. Но ипак се одважи, остави шешир и палицу, и посади се на означен фотељ. Милица је прохујала први цвет младости, небеше више ^пунољак, ва дицу" јој је изражено неко незадовољство, веко блазирано стање, — неко — као да је добро проучила разне епохе и фазе људског живота, те се провађа са вашим Мијајлом више обичаја ради, него што га мож' бити озбиљно воле. Она је уживала — рђави људи говоре о неком официру. који је оштрину мача пренео на своје очи, и шњима љуто обранио чуствително срце Миличино. Но како му било, сад јој је Мијајло проглашени љубавник и заручник. — „Драга Милице, почне овај, шта да вам говорим о оном, о чему сам говорио толико пута. Ви знате да вас неизмерно љубим, и да једва чекам моменат кад ћу да постанем најсретнији муж, ком завиде и голубови па олуку."

(стр. 93). Гледајмо дакле да г. 1972. не будемо мала деца,— а да не остаримо, о том ће се „велики снегови" постарати. Но има у овом предсказивачу и повољних ствари, тако на пр. за годину 19 82 вели се, да ће „лети преко дан бити топло" (стр. 97.) а из тога сљедује, да о св. Илији нећемо морати г. 1982. ложити вуруне. За г. 1986. вели се (стр. 99), да ће те године један „силни владар пропутовати Европом." Не би шкодило, кад би се власти наше почеле што раније спремати за свечан дочек, како нас тај „силни владар" не би затекао неприправне, јер могли би иначе сумњу нелојалности на себе навући, као Кикиндске госпође са српским песмама. Што се тиче „рожд аника" и из њега ће народ наш из ове књиге, што је намењена да истребљује сујеверје у народу, т. ј. изкалендара, много штошта научити, што ће му док је жив требати. Тако на пр. вели за све оне, који се роде у месецу јануару, да ће бити танка носа, који се роде фебруара биће веома одани шпекулацији (да л' и онда, ако издаду оваки календар ?ј; који се пак роде марта биће веома наклоњени женскпњама; који априла, ти неће умети чувати т ај п у (код мене се ово обистинило, јер ја сам рођен апрпла, па ево не умем да чувам тајну садржаја овога календара, него је износим пред свет); који у мају осиромашиће у дубокој старости; који у јуну ако су женске — рђаво ће живити с првим мужем; који се роде јула биће љубитељи лепих јела; који августа бкће „печени трговци" (само ако их муштерије не скувајуј; који се роде септембра (женске) изродиће многу децу; октобра који се роде „радије ће пити вино него воду" (волели би знати статистичне податке о Сентомашком кретаљу

— „Уверена сам, говораше Милица, а и ви добро знате да искрено делим ваше осећаје!" — „Ох, та то ме још мири са овим поквареним светом, то ми даје нове наде, ал . . ." — „Шта ал?" — „Ал . . имао би молбу, коју ми нећете одрећи у овом свечаном момеиту." — „Реците, шта је," рече Милица мало немирним-гласом. — „Та, ал морам рећи, ви волете вап менејопт и неки мирис, тај пачули, а мене, право да кажем, све мука хвата, кад му осетим само траг. Моја је молба, да се оканете тог хм, мириса." довргаи Мијајло, и чисто преврне очи. — „Е, господчп Мијајло, прихватк Милица, ви врло много желите, а што му драго, човек ће све учинити ономе за љубав, ког искрено воле. Ја ћу га се оканути." — „Ох, благодарим, благодарим! Ви сте анђео, херувим, допустите да овај пољубац . . . ." Тим речма загрли Милицу, и причврљи јој на уста ватрен пољубац, но ова га нагло гурне од себе и викне: „Та ви сте пили пива, та то је тек смрад ! Слушајте добро, ако се ја оканем одера мог, мораће те се и ви окану^и пива."