Стармали

244

„стармали" број 31. за 1882.

људства у октобру); које се женске роде новембра „гинуће за војеицима и ловцима," а децембрако се роди „биће смрзла те ће се здраво утопљавати." —- Из овог свега може наш народ научити, да ако се родио н. пр. Доситеј и Герман једног истог месеца, да они онда морају бити једиаки и н. пр. имати једнаке појмове о калуђерству; или ако су се Абердар и Пера Тодоровић родили случајно обојица месе ца јуна онда они морају сасвим једнаке нарави бнти, те дакле обојица „рђаво живити с првим м ужем," (а први је муж Пироћанац)! За овим долази у овој народној књизи она струка науке, која се зове „Т репет ник." Почетак гласи овако: „Кад врх главе заигра, предсказује добит, или ће ти господ бог мушко чедо поклонити" (стр, 136). Ал ако неожењеном човеку или д е в о ј ц и врх главе заигра ? Даље се вели: „Перчин кад заигра седам година ћеш у војну ићи, но кући ћеш опет здрав доћи" (стр. 136). Ал ако перчин заигра каквој крезубавој баби — хоће л' и она ићи седам година у војну*? „Теме главе с десне стране ако ти заигра, бићеш судија." (стр. 139). Ал' ако заигра теме коме ко нијејуриста? А најбоље би било да ни један јурисга не нолаже ригорозуме, него нек чекају да им „теме главе с десне стране* заигра. „Б у р а г кад заигра, дар и милостињу ћеш од неког великаша добити," (стр. 139). Ово је добро за просијаке, јер њихова празна црева с бурагом заједно и онако често играју, крче — само не знамо да ли добивају од богаташа то што им трепетник предсказује. „Најновији сановник" тумачи санове врло згодно и сваки ће му мислим за право дати, Брат Мијајло напрћи нос, ова вест не беше му најмилија, јер ма да је љубио Милицу већма него миого шта, а то много шта већ нам је у пивари набрајао, ипак нисмо чули да је споменуо пиво. — „Драга Милице, почне мало денримираним гласом, ви много иштете! Ово није такав мирис — а у опште није никако смрад — који улази и у најтању бору, и ког неможеш истерати. Пиво је — но да вам растумачим ..." — „О није нужно, уверена сам да добро знате химично састојање његово, ал ако се не оканете пива, нећу ни ја пачулија!" — „Само једну чашу на дан, анетита ради! говорио је Мијајло, бацајући плашлив поглед на безпивну будућност. — „Ни једну, одговори му Милица сасвим категорички. Мијајло је осећао да му се врло љуља ауторитет као будућем мужу и хранитељу слабије жене, те се реши да никако не попуштз. — „И опет вам велим драга Милице, да васљубим, и да ми је највећа и најмилија жеља вас својом иазвати, ал — ал пиво нема никаквог отношаја са искреном љубави. Ја могу пити пива и вас љубити, могу вас љубити а уз то попити и коју чашу пива, то се тако слаже, ох — та покушајте, ако неверујете."

нпо каже, да баба значи ј е д и" к а в г у; анђео добру жену; апотекар значи б о л е с т; горети значи несрећу; у друштву С дамама бити значи оговарање; заклан човек значи с т р а х о т у; официр зничи г о р д о с т; убијен бити — т е л е сн у ш т ет у и т. д. Тумачења су дакле врло удесна и календар, као једина књига, коју кукавни наш народ чита, треба да поучн, да је заклан човек заиста страхота; да баба и у сну носи кавгу, а да човеку кад га У б и ј у, носи то заиста т е л е с н у штету! Неупутно би било да су тумачења обратпа: да на прпмер б а б а значи добру жену, апотекар да значи т е л е с н у ш т е т у; о ф и ц и р да значи (матерама, које имају ћерке) јед и кавгу, а заклан човек да значи оговарање. Има лн дакле прече и корисније књиге за наш народ од овога календара, којем је задатак да кукавни и остављени наш народ, који стрмоглав лети у своју пропаст, избави, просвеги и усрећи? Да је просветитељ српски св. С а в а оваке књиге расгуривао по народу, уместо што је оставио царске дворе оца свога, па отишао да се напослетку за народ даде спалити на Врачару •— куд би ми у просвети данас огишли и колики би рабат данас наши књижари давали „у књигама нашега издања I" Но да би календариови што достојнаји били имена св. С а в е како би било, кад би се и они свц — спалили на Врачару? Аб.

У ш т и п ц и, ^ Писац „X а р м о н и ј е у свету' г. Абердар пише сада у „Виделу" чланке, из којих

— „Дајте мараму вашу, да наспем у њу пачулија, рече Милица у место другог одговора. — „Благодарим, благодарим", одговори Мијајло и стресе сс. — „Чујте ме добро, почне Милицапикирано, сад ја нећу да се оканем красног мириса." — „Красан, као на саме мишеве!" гунђао је Мијајло. — „То је увреда госнодине! Ви нећете да се оканете пива?" — „Немогу." — „Е онда нећу ни ја пачулија, и будући . . " — „Да тако неможемо ..." — „Заједно живити ..." — „То би боље било, да се . . ." — „У миру . . . — „Растанемо!" , . . . . . После пет минута седио је брат Мијајло у пивари на свом старом месту, а келнер му је метуо пред нос чашу, пуну тазе пива, да је џена све прелазила; а Милица је по сајтлика пачулија просула на онај известан фотељ, да уталожи мирис, по њеном немеродавном мњењу смрад од пива. С.