Стармали

Година V. У Нов ом Оаду, 3 0 Новембра 1882. Бр. зз.

ЛИСТ ВД ЗБНЉАЊЕ ШЛЛБ.

„Стармали" нзлази трииут месечно. Годишња дена 4 ф . — иогодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и (руге кра.јеве III. _ 5, — 2 1 / 2 динара. — ВдасниЕ и одговорни уредник Змај-Јован Јовановик; главии сарадник Абуказем. Издаје штамосарија А. Па.јсвиВау Новом Саду. — Рукоииси се шиљу уреднику (1>г. Ј. Јоуаиоујс, \У ? Ј1'п IX. Рогсе^ап^авве 5('».) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиИа у Новом Саду.

Кад се нико не сећа — жора Стармали, Кад нас посу мајстор Тиса Нечувеном оном бруком, Надасмо се интерпедству Са моралним бар ч и б у к о м. Зар се тако гњев угаси ! Зар се тако бол утиша ! Од чибука ни помена, Јао, јао, ни к а м и ш а*ј

Шетња по Новом Саду. (-XXXI. И ако већ улазимо у децембарску хладноћу и децембарска хладноћа улази у нас, ипак нам изгледа иво време не као зимско. него управо као пролетње; време променљиво, час нам благо суаце сија, час нас опет шиба карловачки благослов; час идемо по сувим и чистим улицама, а час опет газимо до колена по синодским пројектима; час-је у природи тишина, неиа ни тихога поветарца да дрма вито класје и оџаке на кућама, а час опет наступи грмљавина са хр ватског сабора и из „виделових" уводних чланака; час нам нанесе олуја пуну авлију празне сламе и ђубрета, а час опет нагрну колпортери са новим календарима ; око подне да човек рекне : и боже помози!, а у вече се већ гуримо око хладне фуруне и архијерејског родољубља; из јутра нам осване ведар дан и чист ваздух, а после подне се већ навукли црни синодски закључци и денунцијантски листови; један дан пам годи слушати умилне пеоме наших славуја и косова, а други дан нас суморно расположи — д еф и ц и т од „Беседе" наше иевачке дружине, те и за*) Ко каже да неиани камиша! Тазар нијена сабору п Ника и Ми Ш а ! Слагач.

боравимо на славује,само се још К о с о в а сећамо; једном речи, ми се налазимо у правом пролетњем добу, ! кад је божић — дан рођења спаситеља нашег увелико већ прошао, св. Сава, просветитељ српски, одавно већ за нас и заборавио, и долази нам, да нам се већ прпближује свети — Вратоломија! На пролеће нас опомиње и то, што већ немамо шта ни да једемо, коморе за дрва су нам празне 4 свечаре смо престали славити и пуна нам је варош босанских просијака — све као у пролеће! Но да не би когод нри таквим појавама посумњао, да је зима заиста прошла и да се заиста налазимо већ у небеском знаку овна, т. ј. у пролећу, те да не би похитао да брже боље плати прву рату порције и парохијала за идућу годину, и да неби пренаглио са шиљањем нове претплате на „Стармали", то нам је публицистична дужност саопштити овде да ииак има знакова, земаљских и небеских, да зима није прошла, него напротив да сада тек наступа. Да зима није прошла, него да је сада тек у цвету или управо у пупољку своме , томе су докази осим пуних магацина издавача календара, још и ови : школску децу видимо голу и босу по блату и хладном камењу; видимо да је баш сада сазван у Карловце саборски одбор, а и то се удешава обично зими; новосадски санитетски одбор седи мирно у топлој кафани и у плебанији (а тако је и лане и преклане у з и м у било) ; магистраг се не стара за подизање варошких л е д ен и ц а за болеснике, као што ни до сад у з и м у није водио бригу за лед, који ће нам на лето кад дођу в р у ћ и и е и в р у ћ и ц е требати; путови су тако искварени и испроваљивани, да и саме владике, кад путују горе, могу лако да накаљају и да се у каквим нечистим брљама заглибе ; да је заиста з и м а, доказје томе ито, што свакил и с твене на дрвету српскога новинарства; даље смо опазили, да се и иг.бор текелијанског надзорника негде замрзнуо; и по браћи некој у Сентомашу видимо да је зима, јер се