Стармали

258

„стармали" број 33. 1882.

еклањају по топлим собама и употребљују \^/агте-Р1азсћеп; а исго таво има браће и у Новом Саду и Сомбору у г р е ј а н е, ади не од сунца, као у лето ; а ипандур и пустако месари имају доста посла, да људима не буде зима, те пошто их они на свој начин угреју, онда их, да им опет не би било хладно, воде одмах у х л а д. За доказ, да је ово ааиста зима, а не лето 4 може послужити и та околност, што жене пеку к е с т е њ е на ономе месту, где се требао зидати владичин двор (док нам је још Сириг био у рукама), а да је лето не би се туда ширио дим од кестења, него би се на томе посвећеном месту дизале пирамиде од коре од диња и лубеница. Да је ово зима а ве лето, томе је даља сведоџба и то, што нглне госпође при игрању „фрише фире" пале свеће већ у четири сата после подне, лети пак гору свеће само од 8 сахата у вече па до 3 сахата у јутру. Исто тако могло би као знак зиме послужити и то, што сада ,Сановпици" много боље пролазе, особито кад се уз „велики народни" календар пришабање, јер зими су ноћи дуге па се више сања него лети, а друго лети човек има много посла на салашу и увинограду, те тако уморап заспи, и нема каде ни да сања, — зими пак кад се после свињске даће и свечара фантазија разигра, сањају се свакојака страшила, као бауци, бикови, егзекутори, оберштацанвалти, тиса-есларски шактери, оџачари и други људи ц р н о г а образа и одела. У осталом да је ово озбиљан лист, ја би доказао да је ово зима, а не лето, другим научним, математичко-геометриским начином по правилу Питагорину. Успомене из милитарске крајине. Покупио их Арон. (Продужење.) 5. Тоша М. некадашњи шајкашки капетан узимао је овај живот врло олако. Наравно могло му је бити, јер као син из богате и одличне куће није никад знао шта је то оскудица. Волео је задиркивати и више пута је шалу малко и подалеко терао. Но то му се у толико кроз прсте гледало, јер и он је шалу радо примао, као што ју је и чинио. Дакле Тоша беше у брукшанцу са својим момцима Шајкашима, који су тада ћупријаши били. Једног дана шетао се он по ћуприји тамо амо и опази једног новосадскога трговца с необично грдним носом где му у сукоб иде. Још така носа дотле видео није, те му се страшно зачуди, и стаде као укован. Трговац дође до њега и хтеде га мимоићи, но М. му препречи пута. Трговац на другу страну, а и М. тамо, непрестано у нос му пиљећи. Нос беше грдосија међу носевима, (ишсит) дугачак, па широк, па рапав, па модар и имао је као украс брадавицу с длакама.

Питагора је доказао, да је квадрат хипотенузе једна суми квадрата обадве катете, а ја би према томе из вео доказ, да је сада зима, јер док лети потрошимо само један хипотенузин квадратни хват д р в а, дотле сада трошимо суму квадратних хватова од обадве катете, те се — ма да је з и м а — ипак све знојимо, не само кад та дрва цепамо него и кад их плаћамо, изузимајући наравно оне сретне људе, који дрва добију на вересију, јер нема ништа слађе на свету, нег на пролеће плаћати дрва, која смо још пре божића погорели, ту нас онда заузима и пуни нам душу оно исто умилно осећање, што га имамо но Абердаревој психологији и „хармонији срца" онда, кад у лехо плаћамо кројачу оне зимске хаљине, што смо их тако подерали, да их ни Мајурци неће да употребе ни као страшило у винограду. Како, даље по Питагорином и Архимедовом закону свака ствар, која има свог почетка, мора имати и свршетка (ооим свађе београдских новина, јер та нема свога свршетка), то онда ваља и ова „Шетња" да се с в р ш и, иначе поштовани читалац неби доспео да иде на пиво, а такав злочин нисам рад да учиним под моју старост, да га т. ј. од тога спасоносног пута задржим. Аб.

У Ш Т И П Ц И. □ Један уважени говорник над ђуром Даничићем рече између осталог: „Дани шћ је умро с п е1 р ом у р уц и, као војник на бојноме пољу." —

То је капетану већ сувише било. „Хајде де," припоседа он сам, „што се дужине, ширине, боје |и нивоа тиче, могао би му још опростити, али немогох брадавицу на миру оставити. Та молим вас, од куда сва добра или боље рећи сва зла овога света да се на једном носу искупе? Станем пред трговца и онако натетично иовичем му иза свега гласа не у (Јрк као што нам веле, већ у — нос: а о носа! Трговац изневађен тим насртајем стаде ме зачуђено гледати. Ја на ново, немогав се уздржати, повичем: ао носа, Господе мој! Трговац ти мој позелени, па поцрвени — све је боје променуо као камелеон —, те ти надува своју носину и сав модар од љутине повиче ми, —- али нећу ни да кажем, шта ми је рекао, нагрди ме, брате, како ме још нико никад нагрдио и измагарчио није." „Ето ти, продужи М—, што сам тражио, то сам и нашао. Уклоним му се с пута и трговац мој оде гунђајући а ја остадо за њим гледећи, и мрмљајући: ао носа! ао носа! 6, Обрлаћман Тоша Т. беше штацијонскомандант у Надаљу. Имао је врло хрђаве плајаше (садањи кишбирови) општинске. Често су се опијали и тада их целог дана нема у канцеларији. Обрлаћману Тоши то се већ досади, те једном