Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 33

ЗА 1882.

261

Ћира. Кад ће бити у Србији избор они десет нови скупгатинара па упражљева места. Спира То ће бити тамо пред божић. Ћира. А ,зар то није могло бити пре? Спира. Није, јер онда би ти новоизбрани посланици могли још доспети на скупштину. Ћира. Да, да, — тако је.

Ћира. Шта би рекао Христос Спаситељ, кад би опет сишао на земљу, па видео, да се Герман Анђелић српским патријархои п а з и в а? Спира. Христос је веК рекао на то, што је имао рећи. Ћира А шта Је рекао ? Спира. Рекао Је: „мнози бо сут звани, мало же избрани."

ђука и Шука. Ђука. Јеси л' ти слушао штогод о биљци, која се зове „в о д о п и ј а?" Шука. Па то је опај пдави цвет, шго се латински зове „СГсћопа 1П1Љи5. Ђука. Но баш ти фала, што си ми казао. А ја ономад био у Сентомашу, па замолим тамошњега неког ботаничара, да ми покаже једну „водопију* но он ми рече, да тога зеља код њих нема.- Аб.

Ђука Ја мислим да би правилније било, да се каже архимадрид уместо архимандрит. Шука. А за што то? Ђука. Јер је М а д р и д шпанска ствар, а ти знаш да у анђелићевој аутобиографији у „Стиксу" стоји да су Карловци у Шнанији, а у Карловци се праве архимандрити. Шука. Аи Карловцеје ваљда какав Д о н К а р л о с основао. Ђука. Без сумње; за то се и зову Д оњ и Карловцп, за разлику од Г о р њи х Карловаца (Карлштатај. Аб.

Ђука- Како се, бога ти, зове хрватски варош Н о в и С а д. Шука. Зове се „ЦјуИек." Ђука. Од какве си то луде научио 1 Шука. Па ево ти најновији загребачки „Рогог,, (бр. 280). У њему ево има један телеграм: „ЦјуИек 4. рго51пса." Ђука. Но, и тог уредника не бих ја преиоручио за професора географије. Шука. А ни ј е з и к а.

Ђука. Него међу нама речено, види се, да хрватска деца од 6 тодива не уче мађарски. Шука. ћути, да се не чује у Пешти, могу одатле изводити какав рђав морал. Д6.

П у С Л И ц е, ,Нема ватребездима" вели немачка пословица. Али то нија исгина. Јер сулгану у мало што не изгореше димлије, — а то је све масло партије Махмуд Н е д и м а. (Даклем има ватре и без дима). У Дебрецину убио се старац од 105 .година. (Можда се уплашио да га не изберу гдегод за алтерспрезидента). У подлисцима више разних новина читамо да се наш књижевник Коста Ристић не мисли женити. (Али ми држимо, да је то истина, не би то било штампано баш у новинама.)

У Бечу опет родило се дете без очију. Но овај је сиромак једини који би оберучке примио видело (макар и оно београдско).

У 9. броју „Српчета" стоји да је „п р е к р а тког времена подигнут у Пешти споменик Петефију", — за тим се додаје ово: ,Он је умро и ре неколико дана у Пешти. (Баш су ти Мађари благодаран народ, они својим великим људима подигну споменик још пре него што се роде.)

То је добра жена, Псра и Паја били су добри пријатељи, чешће се састајали после ручка у биртију на вино а пре ручка растајали, на и у другом којечему били су доста налик, само не — у једном. Пера је имао често посла са својом рођеном па доста пута сасвим забадава — Паја опет никад. Петар при чаши вина приповеда једаред Павлу, како је пред ручак имао са женом жестоки речи, па је дошло бог-ме и до „удара". Паја се чуди томе, та он никад ни да иомисли на то, јер његова то никад незаслужи. Он никад није ни прилике добијо да на њу злим почне. — Ако баш хоћеш прилике, ево ти савета : кад одеш, ако-бог-да још данас, а сутра за цело кући, а ти удри капом о з-емљу; па ако ти је дигне, удри је, што је дигла, а ако недигне удри, што није дигла. Савет је примљен. Сутра дан к 4 о обично дође Паја накресан кући, па како у собу а он капом о земљу ; да све пуца, а он се спреми на кавгу. Његова ће мирно прићи и запитати : „драги Пајо, да-л' да подигнем шешир ? Паја на то — ни беле. СМ