Стармали

„СТАРМАЛИ" БРО.Т 33. ЗА 1882.

263

јућим гдасом: ,Гледајте само, како нас ти варају! Зато што је даиас бесплатно изиђоше три њих да певају, само да би што пре готово било.

Номплименат. У једном друштву поведе се реч о једној госпођи. Сви су хвалили њену лепоту, и признавали су да лепше женскиње нема у целој околини. Ту се десио и један молер, који рече: „Да, кма уста баш као у слона. Ј Така нресуда била је друштву врло неиовољиа, сви су гунђали и мргодили се на молера, док напокон молер не разјасни своје речи овако: „Господо моја, та госпођа поред остале лепоте своје има још и зубе као да су од слонове кости, и ја сам само зато рекао да су јој уста као у слона." — Е, то је већ са свим што друго.

Све је могуЋно. А- Држите ли ви да је то могућно, да један млад, паметан, богат човек једној баби од седамдесет година прави серенаде, и под прозором пева љубавне песме. Б. А зашто да не би било могућно; то јест ако та баба има лепу унуку.

Послушност. „Господо моја!" рече један катихета, који је био познат као рђав говорник, својим слушаоцима, „господо моја, кад чујете рђаве говоре, витаки запушите уши," — Сви ђаци, као на команду, дигоше руке и запушише уши своје.

Брза послуга. Неки сељак дошавши у варош одведу га и у парну илиџу. Ту се он свукао, а кад је дошао у другу собу, где су душеви виде једну жицу гвоздену и мислећи да је то звонце, повуче за шипку да зове слугу, да му донесе хладне воде. Али то није било звонце, већ жица од душа, и чим је повукао, а њега обли пљусак хладне воде. „Но, госино му тане," рече он „то се зове брза нослуга, — чим замислим а оно је већ ту."

„81о\Јпси" Шапћемо на уво, да нико не чује. Драги „81оутсе" ! Признавајући ти жарку вољу и добру намеру, не смемо заборавити нисвоју Стармалску дужност. Нама се чини, као да уредник није био код куће, кад се штампао 34. број „Зктпса". Јер ваља да не би допустио, да се са крупним словима., под лапидарним сти-

лом (који није ни проза ни поееија), а под насловом. „Имену и успомени ђуре Даничића" сакрију шупље несмишљене и бомбастичне фразе. То Даничић није волео, нити нас је томе учио. Јамачно ни редакциони филолог твој (или можда само коректор) није био дома, кад се штампало, да је Д. „слово нам и род разгласио" — Без сумње није био нико од смотренијих дома, кад је ушло ово: „Благо си Србији, ко а му могилу наметну, сЛс — (јер ће и сам Чакра иосведочити, да би се то могло и друкчије казати; а ми држимо, да је Србији веће благо свака кап мастила, коју је Д. з а ж и в о т а нотрошио, него могила на гробу му, за коју велиш да је „гласовитијаод египатских пирамида"). А тако исто држимо, да се Дубронник овом приликом н е „к лањ а са с т р а х о п о ш т о в а њ е м" само „ж а р к о ј з е м љ е г р у д и н а д у н а ј у ни „Д-в а праха с а х р а н и". — него без сумње делима његовим. Међутим, које даје ову лаиидарност наиисао нросто да му је, — види се да је добро хтео, — и бар је шгампана са крупним словима и на првој страни, — али у истом броју „81оутса- јавља и уредништво смрт дичнога великана, а та је ногица запала под рубрику „ВГћпсе". Ми смо уверени, да пошт. уредништво „81оу1пса"' неће замерити овим добронамерним нриметбама „Стармаловим," — јер ако му „Стармали" искрено не каже, да ко ће ? богме неће турски оџа. Ег§°, уредник ваља увек да је код куће, — а баш ако мора одпутовати, требада нађе промућурног заменика. Одговори уредништва. с—с. Кад степослали? Како ? и на кога? „Мој кума Кузман" Овако вашарски израђено не иде— особито од вас, који можете много боље, само кад хоћете. Почетак је много натегнут; у среди има нешто, што није удесно за шалу (бар би се хрђаво тумачило) а на завршетак највише би се мргодио сам II — а, — а имао би и право, јер ја знам, да он није кадар са гостом своим правити таке шале, коју је овај могао главом платити. Дакле очекујемо што прикладније и на тенане израђено. Вавилонском торњу у Ч Ваша намера.јамачно није ни била, да цело ваше писмо штампамо Но писмо смо ваше радо прочитали, јер се у многои чему слажемо. Можда ће се нешто приликом и унотребити мо^и. Али зашто неби могли знати и име ваше;само нас ради,а не ради какве удотребе. Де—ва. Будите уверени да у читавом табаку вашег дописа не има ни труни шале н и досетке Р К Р Н 4 * ка ЈС< Да ■Чика Т овин лист доноси усвоме двадесетдр угом броју за 1882. ове чл а н к е: 1' Освануо снег (песма са сликом) од Чика Јове 2. Прича о једној капп воде (приповетка) 3. Кошија (^песма са сликом) од Чика Јове 4. ђура Даничић (са сликом) 5. Овејана зрнца 6. Пауљице снега (са две слике) 7. Повест о матором вуку превео Браца Мита 8. Херкул одводи Диомедове коње (са сликом) 9. Даштања 10. Чнка Јовина Пошта. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу: Бг. Јо^. Јоуаштс "Шеп, IX. Рогое11ап§аз§еМ 56. — „Невен", чика Јовин лист , излази двапут месечно на читавом табаку. Цена је за АустроУгарску на читаву годину 4 ф., на пола године 2 ф. За Србију, Црну Гору и остале крајеве 10 дин. или 5 ф. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 фор. 50 новч. на пола године, и шиље се на адресу: Штампарије А. ПАЈЕВИЋА у Н. Саду.