Стармали

„стармали* број 34. за 1882.

269

Ђира. Кажи ти мени, Спиро, шта је то пројектил? Спира. Пројектил зове се сваки куршум иди тане, које се се избаци било из пушке или из топа. Ђира- Стани, стани, сад већ знам доста, и више него што ми треба. Спира. А шта знаш. Ћира. Сад знам, не само шта је п р о ј ектил, него и шта је п р о ј е к т светога синода.

Ћира. Даклем знаш ли за што је Милан Грозни, предлагао увођење Маџарског језика у карловачку гимназију. Спира- Не знам. Ћира. Ради српских ђака, — да би могли добити текелијанум. Спира. Али ја знам да је у Текелијануму бивало и таких питомаца (Срба) који нису ни српски знали, — па зашто Грозни није предлагао, да се у Сегединској, Дебрецинској, Арадској и у другим гимназијама предаје српски језик, — ради српских ђака, који желе добити текелијанум. Ћира. Иди збогом! Како ти паде на ум тако г р оз н о питање ?

П у с л и ц е. Ако се може у Београду скупштина држати са 124 посланика, може се држати и са сто. Ако се може са сто може и са педесет. Ако се може са педесет може и са десет, и са три и са једним па и са самим г. министрима. (Могли би још и даље терати таку конзеквенцију, — али ми не волемо тер а т и конзеквенцију, него би је ради још д о з в а т и да нас бар она упути, упути на правији пут :)

У Далмацији купе се сада прилози на Тиролце* Са свим у реду, јер кукавни Далматинци могу најбоље знати, како човек ед поплаве страда.

Кад је један млад Србин попу Магарашевићу наздравио француски, таки је после тога попа Магарашевић отишао на своје ново определење. (Да смо то знали, ми би њему већ давно наздравили француски).

Абердар би ребао да се окане скупштине и председништва. Да не оклева, већ да иде што пре у Рим. Јер види ли он какво је то време? може на једаред дунути какав противан ветар, завејати путове, па ето да никад не види Рима. . -

вио, а он пође кући са речима: „Но, да видим, да л' ћеш сада пре мене стићи!" „Је ли се вратио, госпођо?" — ниташе Која Милку, улазећи у њену собу. „Није" одгозорио му Милка смешећи се и пружи му кесу са сто дуката. „Хвала лепо, али је и био тежак. Већ је проклети гуроња хтео иопред мене умаћи, али ја га на срећу сиази у врбњаку, те га мојим ручердама шчепарим и наново бацим у Дунав. Сад се више повратити неће, јер сам баш видео кад се удавио." „Шта наопако" повика Милка уплашено. „Ти си живог човека бацио у Дунав." „Да шта!" Таман сам га бацио, па кад сам се враћао, а проклети гуроња већ је изашао из воде, па се жури да пре мене стигне кући. Нећеш! повикну ја и зграбим га као што већ рекох. Давао ми је једном дукат, да га пустим, али ваљда сам луд, да примим његов један у место ваших сто дуката и тако га вурим у Дунав, одакле се више никад у ваш сандук неће повратити." * * * Милка је неко време жалила за грк Ставром, а за тим—као што сам нашао у старим црквеним књигама — венчала се са Којом, који је међу тим постао са свим угледан човек и с којим је она сретно и весело нроживела ово мало века што је бог досудио људима, да на овој земљи проведу. По туђој замисли Владимир.

Пронашли су неку тинктуру, којом кад намажу Арапина Црнца само неколико пута, он онда побели, (Ми би радо послали неколико ц р н а ц а, да их добро измажу, — али ипак не верујем да би побелили :).

Радознала полиција. У „ћоси" читамо ове веселе гласе из Србије: „Наша „пречншћена" полиција — по1а ћепе београдска, зове људе, као што чујемо, и питаих протоколарно: којој партији припадају? шта читају? Како мисле о монархији? Шта мисле о атентату? и т. д. Тако иста и још опширнија извешћа добивамо и ми; уједно нам се и то јавља, како људи обично на така питања одговарају. Ево од прилике овако: Полиц. Које се партије држите ви ? Н. Н. Играм по кадкад партију пикета, а каткад и партију билијара. Полиц. Не, не, ја питам за политичку иартију. Н. Н. То се у уставним државама не тиче полиције, — а баш ако хоће да зна, то најбоље дознаје приликом слободних избора посланика. Полиц, Шта читате обично ? н. н. Оно што нема у „Виделу." Полиц- Хм! А како мислите ви о монархији? Н. н. Врло озбиљно. Полиц. А шта судиге ви о атентатима? Н. Н. Држим да нико нема права смрт делити, само један бог. Гадан ми је сваки атентат.