Стармали

„стармали* број 35» за 1882 277

живеги „Твој ми те је брат обећао; сад реди још „и ти да хоћеш па онда је цео свет мој, „онда сам најсрећнији човек на свету. „Реци само де ме волеш иа ево ме „на љубавни крили анђелче моје." — Анђелче моје! Ију! Тај момак не може живети без мене. Драга, Драга, чуј, види, па се диви! А она дивна Драга се само насмешила. . . . Мислила је у себи; ко је гора луда, ил Харалампије Гагић, ил Драга Но. 2. IV. Гагић је долетео ко без душе у кућу Петра Нетровића. Жена господин Нетрова, она дивна Драга склонила се, да буду сами њих дкоје; он, песник и она матора вештица (боже прости!) Хараламтије је ночео још с врата орацију своју: „Ангелу, рају мој. . . Охо, ви сте то (иди до врага) А где је ако смем питати. . ." .Драга ? Баш је сад изашла. Господин Харалампије ГагиК није још био на већим мукама, но сад. „Ах ви знате за нашу љубав? „Знам. . , Па ? „Е па ? Без мене тек не може ништа бити." Харалампије Гагић помисли, да је та недрага Драга у стању све и сва учинити, да она управља Драгом. „Ви сте кадри све учинити ? А ви гледајте, прекли-

њем вас молим вас. Од вас зависи моја срећа, мој рај. . . Учините, учините!" „Да ја ћу учинити." „Учинитићете ?!" Харалампнје Гагић се залети — да загрли и иољуби госпођу Петровићку. Хм. Ал се згрози од ње, па устукне. Драга М. 2. је видила, што је наумио. Скочила је до њега, загрлила га. . . . . . А Гагићу смрче пред очима. Стаде је турати од себе. „Али. .. Ако господин Иетровић чује за то — тај ће ме на мејдан иозвати. „Не ће ни речи рећи. Ох верујте чим сам вас видела. ., Заљубила сам се у вас." „Ви у мене ? Хахаха !" „Да, ја у вас, и ви у мене." „Ја у вас? Боже сачувај ! „Шта ?" цикну Драга. „— А ова ваша нисма ? „Па да, ал ја их нисам писао вама, ја вас не љубим." „Ју! дрекну Драга и — паде у несвестV Како је пала у несвест — пала је баш на столицу где је Гагић оставио свој (т. ј. свог пријатеља) цилиндар. Од цилиндра поста чудним удесом поагча. Кад то виде Гагић, а он груну Драгу, те она други пут паде унесвест

СТАРМ. А шта ти ту радиш, српски сине ? ГЕРМ, Чиним своју проклету дужност, Копам гроб српској автономији, СТАРМ. Но, — до јако нисам веровао; ал сад и ја видим да си човек на свом месту.