Стармали

276

,СТАРМАЛИ" БРОГ 35. ЗА 1бб2.

Примера ради навешћу овде неке прилике, које би згодне и сходне биле за нрактично поступање и практичну употребу овог нашег народпог обичаја. Деца. која имају оца пијаницу, треба да га вежу код куће и дотле га не дреше док не заспи, те тако неће моћи отићи у бирцуз да није, да се карта или да се потуче. Исто тако било би добро онога оца, који неће да претплати свога сина на „Невен" и „Голуба" ваљало би син да веже, докле се год не иск у п и предплатном свотом на оба листа. Оиоме оцу, који допушта евојој жени да се к а рт а, уместо да гледи децу и кућу, ваљало би најдебљом дизгом попретити и дотле га држаги у шврину, док не начини реда у својој кући. Кад који отац хоће сина да поведе у м а ђ а р ску гимназију или кћер умађарск о-је з уи тски клостер, треба деца да га вежу код кућеине пуштају га дотле, дов се год не сети, да је Србину најбоље Србином бити. Кад који отац хоће да иде на биралиште и да гласа за каквог дебрецинског кандидата, треба деца одмах да га вежу и не пуштају докле год избор пе пређе. Кад какви „отци" подигну руку и узму перо да потиишу мађарски своје православно име на какву погајну адресу, ваља их добро везати, да се ни маћи не могу. Ономе оцу (отаџбине), који хоће да потпише к акав уговор са Бонтувом, који је због преваре и крађе на пет година в е з а н у Паришком аА Драга Л& 2 ужива. У њу се заљубио песник 'Харалампије Гагић! А он је толико пута пролазио порвд њиие куће, толико уздисао! Тог дана, кад се спустило вече, узео је у руке гитар, па дошао до Драге, т. ј. до њених прозора. Звуци забрујаше, а кроз тиху ноћцу летела је песма од љубави (наравно његово сочиненије:) „0 незлобна голубице, „Невина моја грлице. „Како тихо ти почиваш „И кинечно не чувствујеш „Бол сердца мојега! „Пробуди се, ако спаваш. Пробуди се, шта већ чекаш „Отвор очи сада твоје, „Да ме видиш близу тебе „... Ах, ах, ах, ах, „Љубезнога твојега!"... Тад се отвори прозор и укажу се обе. Драгиносе лице засјало као јарко сунце и заиста би морао свет мислити, да је већ свануло; јкад ал она друга Драга пом мрача не само то сунце, већ и звезде на небу. И опет је био мрак. Ал мрак на земљи, а у души његовој обасјај љубавни. Како се мило смешила, како је мило саслушала песму његову. Е, бадава, види он, да њега Драга воли. Е, бадава види она, да он њу воли.

ришту, треба без оклевања деца (огаџбине) да в е ж у р у к е, докле год му ћуд не пређе. (Н о г е му не треба везати, да би могао устати са с т о л и ц е). Ако би који смирени о т а ц хтео да буде Џ и нгис-хан и да руши автопомију, коју су други крваво стекли, ваља га добро стегнути да су му силе припете. Кад који преподобни отац харчи народно манастирско благо, треба га тако везати, да не може ни да мрдне. Кад који отац неће да се претплати на ,С т а рмал о г," него ту жали 1 фор. а на музиканте баца десетице, тога треба . . . тога треба . . . ал да, тога н е т р е б а везати, јер онда и не може извадити форинту за претплату, него му треба у тој ствари оставити — одрешене руке. Аб.

ђука и Шука. Ћуна. Бог ме јеово усред узимеправо пролетње време чујем да по гдекојим крајевима цвета већ в р б и ц а. Шука В р б и ц а? У Црној гори богме не цвета.

Ђука. На на шта је осуђен онај, што му је јуче у кр. суду пресуда изречена? Шуна- Оеуђен је, да се мора превести на в иловачкој скели. Но он је апелирао. Ђука. Хе, ал, може га виши суд још теже осудити: можда ће га осудити, да буде уТитеЈу за време. Николићевог- јубилеума. III. У један мах пуче глас: жени се пееник Харалампије Гагић. Узима Драгу, сестру Петра ГГетровића! „Господине!" рекао је Гагић Петру Петровићу ,, — ја не могу живети без ваше сестре." ,,Не можете? А ви умрите? ,.Само допустите да с њом умрем.',,Ја баш не браним а и она неће бранити." „Неће?! То сам ја онда најсрећнији човек на свету." „Ал она још срећниЈа, што ће се већ једном удати'промрмља Петровић. „Господине, ја свечано просим руку ваше госпођице сестре." „Ево вам и обе руке!" „Ех ја сам најсретнији човек на свету Ух добродетељу, дико моја; ходите да вас загрлим... ходите!" „Та доста, доста, угушићете ме." „Сад да ми је само да се проразговорим с вашом сестром." Та то можете." „Кад да дођем?" „Кад год хоћете." Харалампије Гагић зна, шта је у реду. Написао је љу_ бавно писмо, па послао Драги. А Драга не зна, шта ће од милине, Дозвада је и Драгу 1. па пред њом читала писмо: „Мила премила, драга, најдражија, најшћернија и најмеденија моја Драга! „Без тебе немогу ни по секунда