Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1883.

3

више и еам мој кум оставио је свој облигатни фрак код куће, па и опет је Европа остала мирна, изузимајући само Београд, где је опет један нов лист покренут1 И у намештају је било разлике између првог и другог вечера: прво вече беху д в а р е д а столова, но како је првогвечера мој брат М. пребацио неки „дуализам" и разделио нас на браћу с ову и с ону страну сале (не Саве, јер сви смо били сове стане св. Оаве,) то се овога другога вечера томе клерикалству стало на пут тиме, што је Један ред столова изнесен на поље, само је један сто још остао на тој страни, али боље би било да је и тај један уклоњен, јер онда би се оно „друштво," што се цело после подне и цело вече онде картало, повукло гдегод у приватну кућу, где неби било узнемврено нашом лармом, свирком, играњем и наздравицама, у приватној кући би могли по својој вољи заповедати да б у д е м и р. Још бих овде при крају рад био захвалити нашим милим, лепим и добрим одборницама, што су нам овако веселу и красну забаву приредиле. Ја бих се овде упустио да им опширно захвалим, али се бојим да ћу се опет заплести као ономад на пик-нику, кад су ме 'натерали да говорим, а немам при руци мајстор Јефте да се накашље. За то ћу укратко да кажем: Живиле, и много нас година забављале и веселиле! Аб. У ш т и п ц и. 3 Најновији виц у Нов 'м Саду, који се чуо о богојавленију по свима кафанама ово је : До сад смо о богојавлењу ишли ми на Дунав, а ове године Ду н ав долазикнама! (Само што лане, ма да је био пролетан дан, нисмо ни ми с литијом ишли на Дунав, нити је Дунав долазио нама. И овом је ваљда крива — омладина?) * * * # У Новом Саду не може српска читаоница да нађе председника, у В. Бечкереку пак не може председник да нађе читаоницу! * * Новине доносе ужасан глас, да је у некој варошици у Русији цигаретом се запалио циркус, који је био сав од дасака, те је неколико стотина људи изгорело. И наш је новосадски циркус био од самих дасака, штала му пуна сламе, врата са стране нема никаквих — па зашто ваша власт није забранила, да се у њему представљати не сме, него смо 6 недеља у опасности лебдили? ваљда за то, што је ту забрану у своје време „С т а р м а л и" предложио? * * * □ Новосадске путунџије добивају од министарства похвалан декрет, што су непрестаним одвађивањем воде из Дунава учинили да вода о п а д а и тако су нам варош спасли од поплаве. * * * д Знао сам ја и без бечких телеграма, да ће бити велике в о д е, чим су почеле изилазити неке пославице и поздрави и неки нови позиви на претплату. А6.

И опет наша најновија лирика, Та докле ке већ! Нова годива осим што нам је донела вилику вод у, која потопи толика села и вароши, још је (као и лане) и мени специјално нашкодила тиме, што ме је песником начинила. Једно јутро пробудим се ја, а у моме срцу осетим неку ж и ц у, где се провукла кроз руку и крај јој ушао чак у п р с т е. То је била појетична ж и ц а. Али мора бити да је била електрисана, јер све су ми прсти нешто дрхтали. Потужим се једном пријатељу, који је пун искуства у тим стварима и он ми рече: Знаш ли шта је, то је у теби поникла појетска жица, прсти ти играју, — они би да пишеш стихове ! — Еј наопако ! помислим у себи. Зар то под моју старост да дочекам ! Шта сам ја богу згрешио, да ме у песника претвара ? Зар ми није доста моје сиротЕње и без тога ! Зар ме није г. 1876. велика вода из квартира истерала, него још и струја песничка да ме ноплави! Шта ћу да радим. Прсти дрхћу све јаче. Морам сести да напишем коју песму. Јест, али шта ћу, кад никаква повода немам. Аца Зуб је већ написао о д е свима, коме је требало. Мени није ништа остало. Заљубљен нисам ни у кога, па да излијем у песми љубавна осећања г е н ер а л и ц и срца мога, и да је у идеји провозам на поетичним каруиама са четири пегазуса преко ћ у п р и ј е моје фантазије у С и ј о н мојих жеља и идејала. Баш ја тако разбијам главу шта ту да стихотворишем и већ сам због разбијања главе хтео и У1бшп герегШтп да иштем, а оно ево ти мога Шандора, разносача „3 а с т а в е," те ме замоли да му напишем честитку за ново лето у стиховима. — Та не треба да ме молите, него ја још вама велим : хвала !, што сте ми дали ш т о ф а, ви сте кројач по занату, иа знате, шта је то хтети шити чакшире, а немати ш т о ф а; јел те да јето пемогуће? - — Е. ал ја сам чуо (одговори Шапдор), да се песме могу писати и без штофа, онако у ветар. Ја погледим тужним погледом на мој уреднички к о ш а р, а Шандору нисам нигата одговорио. Елем призовем ти ја Музу, па је посадим на фотељу срца мога и дадем јој за „јаузн" моја осећања, те док се она играла „фрише фире" са мојим застар е л им идејама, као са неким теткама и стринама, дотле сам ја написао овај новолетни поздрав. На нову годину 1883. Делог лета доносих Вам У „Застави" умне х р а н е, Ви с шлофјјоком и чибуком Читасте је натенане. Од душевне ове хр а не Што Вам носих свима скупа, Уводни су чланци били Топла, снажна, масна с у н а. Политични преглед беше Крепко месо с добрим сосом, *