Стармали

»СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1883.

За душевни стомак краст Кад с' залије винским р о с о м. АДописи са свих страна Умокци су били красни, За чигаче занимљиви А за кривце и опасни. Тзлеграми беху разни, Ја их носих с неком језом То су били а с и ј е т и, Или риба с мајонезом. Местне вести: Позориште, Бал, Беседа, приход чисти Светковине и дочеци Та то беше десерт исти! А 0 г л а с е новинарске Вадио сам из рукава: „Циркус", „звона , „шпицвегерих" То вам беше црна кава. Па тако Вам р у ч а к носих И Ви увек бесте сити А да ли ћу — барем данас М ј а гако исто бити? Кад сам свршио стихове и кад су ме Муза и Шандор оставили, уђе ми и разносач „Српског кола," те тако и њему Оез Шандора и без Музе напишем ове стихове: На ново лето 1883. Имам част се представити К'о разаносач „Српског Кола"! Пешке сам га разносио Јер не држим своја кола А не држим зато само, Што ј' калдрма наша лоша, Па с' точкови лако ломе Те б' Вам онда доцкан доша'. Него пешке брже, боље, Хитам, летим по сокаци, Па Вам „Српско Коло* носим Тек машина што г' избаци. Па му слова још миришу, А хартија још му влажна Кад узмете у руке га Да читате Факта важна. „Српско Коло" сад улази У годину своју трећу А ја данас свима желим Мир, весеље, сваку срећу! Много лета Ви тропаре Новом лету да по.јите А и мене разносача Да који пут —- напојите. Уз то ми уђе иисмоноша и донесе пошту. Од свију писама, човива и партецетлова, што ми тај дан стигоше, највећма ме обрадовао Германов „Божићни поздрав" и Радићева „Послапица." Но још ја под утиском тих посланица стењем, а ево ти Стевана разносача „Стармалог" са скромном жељом ( да му његова осећања према иретплатницима „Стармалог' излијем у стиховима, па да он сутра обује чизме и разнесе по вароши своја осећања према „добротворнма," који допуштају, да им он сме и по цичи зими и по највећој припеци „Стармалог" разносити.

Ја сам био исцрпљен већ од оног пређашњег , стихотворисања, те с тога пека ми се не замери, што сам при писању Стеванове честитке правио плагијат из Германове посланице, јер па послетку, ја нисам Аца Зуб да могу бити увек оригиналан, као што за њега кажу, да је „оригиналан човек." Ево те Стеванове експекторације: Посланица на нову годину 1883. Божијеју милостију Ја, разносач Стармалога", Пишем ову посланицу Без „ордена жел>езнога". Ја ч совгтник тајни" нисам, Нит' „кавалер првог реда" (А1' се нисам ни наметн'о Наносећи Српству вреда!) Изабран сам законито Вољом мога доброг шеФа. Да разноси« „Стармалога" Што нублици гради ћеФа. Па разносећ' — право идем Не кривудам тајном страном, Те сад ево ноздрав шиљем Православним Христијаном. Претплатници наши драги Били нови или давни Једном служим к'о п др\гом Сви су мени мили, равни. Ја никога не „проклињем" Нит' називам кога „врагом" К'о што чине „кавалери" — Ал ја нећу њиним трагом, Него молим Бога вишњег А за моје Српство цело, Ја не желим к'о ,кавалер" Једном црно, другом бело. Свима желим да им срећа Свуд отвара широм врата, То Вам желим без притворства И библијских без цитатаУз те жеље још ћу да Вам Уверење дадем тврдо: Да ја немам спајилуке: Даљ, Борово, Бело брдо. Горепомјанути смирени разносач „Стармалог "©тевлнх с. р. После оваке муке (заиста ми је било мучно п<ред неких и неких иосланица) добро је мало поткрепи! и се добрим вином. Добра вина има у доброг нашег Лазе бирташа. Отидем тамо мислећи да је свакој поезији крај, али кад ми дебела Магда донесе тазе вина и још кад ме замоли, да јој неколико речи напишем, да гостима може честитати ново лето, онда сам увидео, да и при вину има поезије. Узмем задарски „С р пс к и л и с т" са стола, јер сам знао да ће ту бити беле хартије, јер у сваком броју има по који „конфискован" чланак те — запаљеним па угашеним палидрвцетом напишем на празном (конфискованом) простору ове врсте : На даиашље ново лето, Берићет Вам свагси цвет'о !