Стармали
„СТАРМАЛИ* БРОЈ
1. за 1883.
5
Пратила Вас срећа свагда, То Вам жели Ваша — Магда. Сад сам нспио моје вино, те пођох кући, осврћући се на све стране чувајући се, да ме од куд не виде оџачари, ноћни стражари, кестенџије и довтори, јер ће и они онда захтевати, да им напишем честитку за нову годину, да разносе сутра по варогпи својим „добротворима." Аб Ћира. Је си ли чуо море, та ово је више него што сам ја очекивао. Спира. А шта то? Ћира. Ја сам помишљао, кад се војничка крајина приведе у уставан живот, да ће јој се са званичне стране казати: „једну м ањ е!" — Натосам ја био спреман. Спира. А кад оно — ? Ћира. Нема ту једну мање, него таки десет (посланика) мање. Спира. Даклем изборни ред није само октроират, него је шта више децимират.
Ћира. Отац Герман је сада у великој неприлици. Спира. Е да! Ћира, Ако остане у Карловцима, — може се удавити. А ако побегне, — казаће се, да бежи од воде.
Ћира. Дакле Бизмарку су сада доктори препоручили, да још једно средство покуша, — т. ј. да пусти браду. Спира. 0 боже, боже! какви ли нема болести, какви ли нема лекова на свету. Ћира. Заиста ! И мени нешто паде на ум. Спира. А шта то ? Ћира. Кад би нешто Анђелић добио са свим противну болест од које нема друга лека, већ да обрије браду. То би за цело, пе само за њега, већ и за нас лековито било.
Нова реч. Прочитао сам и ја божићни поздрав на коме је потписан „Гор$п <шанутБ1и смиреннБ1и ПатрЈархЂ Митрополхтг, и Архиешскопт. Германђ* Мислио сам да у том поздраву нећу наћи ништа ново. Али сам се преварио. Нашао сам ново сковану, лепу, сувременим потребама одговарајућу реч: „Нравопад." Штета би било да та реч пропадне. За то обраћам пажњу наших лексикографа, да „Н р ав о п ад" уврсте у српски речник, — али наравно, вечнога воспоминија ради додавши, да тај „Нравопад" имамо захвалити »горв помлнутом" оцу Герману. Једна овчица.
Пуслице. Даклем Габ*агас ће се сада штампати у засебној књизи, и свако ће се моћи уверити, да у томе комаду нема ни жандара, ни тесака, ни разбијених глава, ни министра, који из ложе командира: удри! једном речи, ца је то све била пуста измишљотина погане опозиције. Знате ли колико има позориштних зграда у Европи? — 1457. У први мах изгледа да је то много. Али кад човек помисли колико комедија и трагедија бива ; у Европи, — онда мора признати, да је према томе позоришних зграда још врло мало.
Двогласна скупштина, која је (да је живиздрава) прекорачила и у нову годину, добила је сада и ново име, сад се зове „изванредна скупштина". (Бајаги, до сада је било све у реду).
Кад коме украду 74 шунака, то још није тако велики малер. Шунака ће бити и до године. Али кад коме украду и поједу автономију, то мало друкчије боли. — Даклем тешите се браћо калуђери, да има и већих страдалника од вас.
Ако вам ко ка :с.е да је у крилу српске право с л а в н е, па још Панчевачке општине могао по» нићи такав предлог, да се власт замоли да и последње две српске школе комуналише,— молим вас запушите уши и не верујте. Не верујте му ни онда, ако вам каже да је то сањао: не веруЈте му ни онда, — јер тако што Србин ни сањати не може.
Штампарска погрешка. Једне новине говорећи о Маши Врбици и њего вом богатству, хтедоше рећи да „знају где је т е м е љ његовом богатству," — но у место т ем ељ слагач сложи: „Темел", а коректор не гледајући у рукопис, није приметио да је ногрешка и остави тако. Сад је питање, еда ли је то баш здраво велика погрешка, и треба ли је исправљати.
Чудновато. У Београду се зове да је пречишћена полиција. То зна и ћорава баба. Ал ево читамо у „Беогр. Дневнику" дасуономаду хлебу, који нече Серафим хлебар нашли нешго — а што неби казао баш поименце, да су нашли једну ваш. Како се та ваш слаже са пречишћеном полнцијом, то можда само Серафими и Херуфими знају, ми смртни људи не знамо. Па онда, откуда једна мала ваш да добије толикп хлебац, — а овамо знамо да баш сада толики поштени људи губе и оно парче хлеба, што га имадоше. Нали-мегданџија.