Стармали

,СТА1'МАЛИ* БРОЈ 1. ЗА 1б83.

Досетке, наивности и др. из дечијег живота. (Продужење) * На бадњи дан запитам девојчицу, кћер једног званичника: Шта ти ради мати ? — „Једи се," одговојш ми девојчица. — »Ето ти га на; а за што да се једи?" — „Хтела је данас да нрави сарму, ал не може нигде да добије протокола."

— А што си се ти тако забринула Мацо I -— Мислим се нешто. — А шта то нремишљаш. — Ја не знам шта да одговорим матери, кад ми каже: „пази да не разбијеш флашу!" — Ако јој одговорим: „Нећу!" она ће мислити да нећу да пазим. Ако јој одговорим: „Хоћу!" она ће мислити да хоћу да јеразбијем. Паја, бога ми, незнам како да одговорим.

— Чико, и ја сам направила једну загонетку. — А какву то? да чујем. — Е, па погодите! Загонетку треба погодити, а не да вам ја кажем.

Евица је већ у седмој години па још се не разумева у сатовима. Више пута смо је поучавали и говорили, да је то срамота: гледати на сат, а не знати колико је сати. —- Тако и јуче. А она ми на то ј етко одговори: Али каво ћу да знам, кад је округло.

— Је ли, тата, јеси и ти кад био мали? — Јесам дабогме. — А шта си био, — девојчица или мушкарац ? — Мушкарац. Она се мисли, мисли, па запита још и ово: А зар су онда и деца имала браду?

— Јел'те кумо, хоћу ли ја добити после још једну јабуку? — А као зашто би ти то хтела у напред да знаш? — Ако нећу добити још једну, онда ћу ову полагано да једем.

Из мога секања. Познаво' сам једног старца; Бројанице ј' увек брао. Средом није нигата пио, Петком није ништа јео, А недељом није крао. 3-Ј. Ј.

Из школе. Професор: Кажите Ви мени, како се деле Уег1е!зга1а (кичмењаци) ? ђ а к (из првог разреда) : прво с и с а р и ; друго Ауез (итице). . . Професор : Добро је, само сте ваљда заборавили да се сисари зову латински „МаттаНа." ђ а к: Нисам, госиодиве, заборавио, већ не смем да изговорим ту реч, јер ми је мама запретила и рекла ушв извући, ако од кога дочује. Она каже да није лија. Рубин. Дакле признаје и „II о зор" да има глупих Хрвата" изван Петроварадина. Неки в е л ики Хрват (можда јож ни мустаћа нема) из Петроварадина пише у 299. бр. „Позора" и ово: п а1ирауо§, и ргауот 8Ш1з1и, Нг\'а1а ко<1 паз пета. Жазирго! §<1е ко§ се§ пас1, кој! је §1опо уе1е 1и с!о <1 оБ аг. . ." Нама се чини да би он радо био изабран у загребачки сабор, тако на свршетку некако натуца ; ми саветујемо л у д о добрим (овде је л у д о ваљда што ми велимо з д р а в о, али то није „п о х р в ат с к и") Петроварадинцима, да га не пуштају „изван" Петроварадина, јер онда би био ј е д а н више- Мердивене. За што латински језик зову мршавим? Ваљда зато, јер се с њиме отварају рајска врата м р ш а в и м католицима.Грне. Бистра глава, (Жива истина). Дошао У-н к порезноме уреду у 3-н, да иште дозволење пећи ракију. — „Колико ћеш данапећи," нита га чиновник. „Богме ја не знам. реклису ми код кућ е 24 с а т а." одговори онај. — А колико је дана 24 сата ? — Ох ! ја незнам колико је. — Дакле ти не знаш колико сати има дан ? — Ох!гдебихјазнао на нажој секул и (цркви) сат поЕварио, пасенечује. — Ваш ме чуди, што то не знаш, ја ти немогу дати допуштеае, јер ми давамо само на дан. —В аља да ј е од ујутру д'о у вече дан, о д седамдоседамсати. — Па број де на прсте од седам до седам. Сад он поче бројити на прсте, те Нкз смејући се рећи : „0 х о ! ј а н а б р о ј и х већдвадесет, х о ћ & ли толико бити?" Грче.