Стармали

„стармали" БРОЈ 2. ЗА 1883.

Шетња по Новом Саду. СХХХУ1. Како сам недавно наблажене успомене „ник-нику" у нашој позоришној згради мало прозебо, то ми доктори препоручише, да се лечим знојењем, јер веле — сваки назеб ваља н а з н о ј истеривати. С тога ми нико замерити не може, што сам се одмах умотао, сео на кола и отишао на — гимназијску „Беседу". Онде сам се усљед топлог дочека од стране приређивача, усљед ватрених очију наших госиођица, усљед в р е л о г чуства, изливеног у отпеваним песмама, и усљед врућегпива тако о з н ој и о, да сам на назеб (и добровољни нрилог) сасвим заборавио те тако брзо од моје ревме оздравио, као да сам се лечио по Пелагићевом „Стварном учитељу". „Б е о е д а" (не мислим .беседу" архимандрита Самујила, што је о новом лету у Карловцима говорио) била је заиста красна, као што смо већ и навикнути од „Беседа" наше дччне гимназијске омладине. Наши ђаци беху врло добро расположени и после „Беседе" полагаху матуритет из „валцера" и „кадрила" са најодличиијим успехом. А сваки ће ми допустити да се при овим предметима човек фактично већма з н о ј и, него ли при тригонометрији и аналитичној математици. Они су играчице некако веселијим лицем т р аж и л и, него што иначе т р а ж е логаритме, а у кадрилу су вештије пре водили своје играчице с једне стране колоне на другу, него што многи п р ев о д е Тацита и Херодота. Својим играчицама су живље и боље доказивали своје поштовање, него " пмишпи. Један дан из ђачког живота, (Хумореска.) Духови су, православни и католички, заједно. Време красно: ни ветра ни кише ни жестоке припеке најлепши пролетњи дан, као што га је могао бог створити. Него и приличи тако великом свецу лепо, угодно време; јер да је каква непогода, не би се могао тако лепо просла в ити, па би Духови прошли као и да нису Духови. Овако се све то спремило, да изиђе напоље у шеталиште. Ја какво је дивно шеталиште то — бечки пратер! Око 3 сата по подне отпочеће музика, наравно не на једном месту, него у свакој рештаурацији скоро. Онда ће се ударити и славина у прву бечку пива и свет ће се све у већем броју скупљати. Проводиће се то, како је ком воља. Читав Беч ће се веселити. Ко ће шетати пешице дивотном исполиваном алејом, ко јахати на помамним коњицима, ко се возати у лепим лаким кочијама — као што то већ о лепом дану увек бива. Једном речи, биће забаве пуно, као што се и по вароши већ види, како се по улицама све то ужурбало : једни траже кола, други јуре кући да се пре-

што је ико кадар доказивати Питагорино правило и Архимедов закон. Чинило ми «е шта више, да су многи лепшега уживања и допадања налазили на црној коси какве госпођице, него ли на к о с инусу алфа, који је у осталом многима такођер црн. Било их је, који су радо студирали и ботанику, посматрајући ц в е ћ е госпођицама на глави и већ где оне то помећу. Неки су се тужили госпођицама на своје кућевне задаће, а ове су им одговарале, да и оне за своје кућевне задаће баш много немаре. Незнам да ли је који пријатељ минер ал о г и ј е наишао на које петрифицирано (у к а м е н претворено) срце које госпођице, али сам својим очпма видео да су се ниже гимназисте врло радо скупљале око добродушне госпође Петермајерке, која је продавала срца од бомбоне и ушећерене бадеме и наранџе. Многи су овом приликом засведочили и своје географско знање, јер су кад музика засвира умели врло брзо и без компаса да нађу своју играчицу, знајући са свим тачно на ком се крају (оног силног) свега налазе и под којим географским градом — стоје. Физиологију су такођер добро проштудирали, јер су знали чиме се оно осећање, гаго га физиолози зову ж е ђ, најбоље засићује. И реторику су тако исто добро проучили, јер здравице млађаних говорника, намењене њиховим милим и драгим наставницима, беху заиста лепе и свакога су у срце дирале. Но као што год су они све ове студије овог изузетног вечера, ових часова одмора од озбиљног рада, пригрлили, тако они —■ уверени смо — преко шшшшшшшшашаа^^ат^шшша^^ашшшшшшшашшшшшшшашшшшшшшшшшшшшшкшшшшшшшшшшшшшшшш^ашшшшшшшшшштшшашашшшшшшашшшш* обуку и. т. д. Све се радује и једва чека да мало само захлади. . . Све ? Зар баш све ? Хајдемо у кавану „Хунгарију" на Вајзгерберима. Хајдемо, ту је српски сгаа, ту долази Србадија, универзитетлије бечке. Јели и ту сиреме какве ? Хоће ли се и овде веселити ? Куку леле, та данас је 28. мај. Словом рећи : двадесет осми! Како ли ће ту биги шићара, 4 кад се то још од потопа није догодило, да ја коме гажа дотрајала преко 25-ог ! Ручак је прошао у велико. Свет, који ће пити каву тај долази већ. Ево и Србадија се већем почиње скупљати. Ваљда ће се овде састати, да дочекају 3 сата, па да се скупа крену у нратер ? Први је дошао ча-Лаза, правник, Ено га седи за столом у прикрајку. Него ми није весео — а — то — нису добри знаци. Код овога је 28. учинио своје. А, сервус, сервус — ево долази и друга братија. — Здраво Мика. — Здраво ча-Лазо! — Сервус Којо! Поздравише се и поседаше једно уз друго, не говорећи даље ништа, као да се већ разумеју: да свакога једна иста рана тишти. У то се поново отворише врата. Улазе опет више њих, који се такођер придруже истом столу.