Стармали

Година VI. У Новом Саду, 20. Фебруара. 1883. Бр 5.

ЛИСТ ЗА ЗБНЈБЛЊЕ ШАЛЕ.

„Стармали" нздази трипут меоечно. Годишња дена 4 ф . — шугодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Орбију и Јруге крајеве 10. — 5, — 2'/ 2 динара. — Власлив и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Абуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукописи се жиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапоујс, ЧУк-п IX. 1*огсе1ап §ав8е 50.) — Иретплата и све што се тиче адиинистрације, штампарији А, Пајевића у Новом Саду.

Један глас, Новидом избора нриседннкп сирот. стола у Новом Саду. Ми би били срећан народ, Влагосиљ'о бог би нас Цветали би у свачему — А л 1 н а м ф а л и ј е д а н г л а с. СвладаЈи би супос.тате, Сатрли би гујску слас' У борби би свуд успели — Ал 1 нам фали један глас. Кад би били на окупу Соиран, тенор, алт и бас, Хармонија била б' диваа — А л' н а м ф а л и ј е д а н г л а с. Земља би нам плодна била Родио би богат клас, На народној нашој њиви — А л' н а м ф а л-и ј е д а н г л а с. Од праведног нашег гњева, л Дрхт'о б' многи црвен ппс Ми имамо све што треба — Ал' нам фали један глас. * ■ Г Ири свим јавним пословима Што нам роду ноое спас Ми смо људи, нисмО; деца — Ал' нам фали ј'бдан глас. Глас што фали није споља . Треб'о б' да јенпосред нас „Г ла с са в ести* некој. браћи : '' — Тојетајштофалиглас.. Муманазем.

Шетња по Новож Оаду. СХХХ1Х. „Слатко ли ти је ветрић бити у тој шареној равној Бачкој! Подунеш само — стотину меких ћилимова се заталаса и т. д." Тако је пре двадесет година започео Абердар, садањи носланик српски у Риму, једну своју новелу, приповетку, шта ли је било, у новосадском листу „Даници." Абердару је дакле још онда »слатко" било да буде „ђ е т р и ћ" и да заталаса ,меке ћидимове". Он и сада гази и заталасава меке ћилимове у министарским и конзулским салонима, он је дакле и сада ветрић, те пири ио свету. Па како сада наступа пролегње ветровито време, то ће без сумње бити по сезози, ако се упустимо мало у научно разматрање ветрова и ветроиировића, који дувају — док се не наду вају — по овоме беломе (а ако гапосувратиш на наличе онда)црном, свету. Као што нас уверавају географије и ритска трска у новосадској ироменади ветрови се по своме неједнаком правцу разликују у северне и јужне ветрове, па онда у ист о ч не и западне. Опште је нознато, да су најхладнији и најопаснији ветрови са севера. Бар овде код нас у Мађарској јако се плаше доктори (и министри) кадгод отуд од, севера какав грозећи ветар подухне,-јер се боје каквих запалења или да им кућу не .свали или не однесе. Особито је опасно за високе куће (не мислим на саборе, ма да се и њима титулира: „Висока~кућо! и ) Од њих може понајпрс ■ да б]Д .е дармара. Ту може лако кров да страда(но „чист аз од кро.ви сеја!"). Ни јужни ветрови нису увек мили- гости, јер и онп I кадгод тако гадно духну, да не само што „.заталасају". ћилимове, него кадикад. и иввуку ћилим исиод министарских ногу, те људи лако иадну на нос. Источ н и ветрови доносе нам честе св^којаке кужне