Стармали

»СТАРМАЛИ

БРОЈ 5. ЗА 1883.

болестн, као кугу и колеру, и доселе нам какав 1-од азијатски народ, као што има

са истока примера у историји. Западни ветрови докотураЈу нам најновију п а р и с к у м о д у и ми се ње радо држимо, али сд како је Француска с Паризем згједно постала република и од како онде петролејци свој еспап у већем квантум} експортирају — може нам париска мода и опасна да буде. За то се ваља чувати од свакојаких ветрова, па ма од куд они долазили и ма се како они у Белингеровој географији и Абердаровим новелама звали. Је ли „слатко" ветрић бити или није, то не знам, н>ему можда је и с л а т к о, али нама може да буде горко, ј као што се из наведених примера и из протоколаи биланције вршачкезаступашке општине уверити можемо. Ветар је иначе врло ћудљива ствар и тера врло многе различите занате. Ветар је вешт а д в о к а т, јер скида човеку и опаклију с леђа; ветар је лопов, јер се увдачи у собу и кроз кључаницу, а ако је отворен прозор ево га унутра! Ветар је учтив, јер нам скида шешир с главе; ветар је и чудотвораи, јер прелази преко Дунава без ћуприје; ветар је и разноситељ л истова, јер кад подува разноси и гони лист са дрва насвестране; ветар је и берберин јер зими све б р и ј е ! Ветар је и п а р н а м а ш и н а, јер тера на мору лађе; ветар је и м у з и к а н т, јер кадгод по целу ноћ с в и р а; ветар је и II и р о ћ а н а ц, јер о ћ е да п и р и (бар да о ћ е једанпут от-п и р и т и — т. ј, ветар — да нам више не рушикућу, да нас не б р и ј е, да не прелази тако радо п р е к о Д у н а в а, да н е г о н и л и с т о в е и да нам већ ви-

У Ш Т И П Ц И. X Ових дана смо поред осгалих чуда дочевали и то девето чудо, да новосадски Мађари гласају против владе (т. ј. против Владе Стратимировића.) * * * X А изглед је, да ћемо доживети и ^еоето чудо, да ће Мађари поиириги Србе и Хрвате * * * §. У Загребу се склопило друшгво за измирен.е између Срба и Хрвгта. Дај б>же да усаех овога друштва не пође — рачки * * * 0 Неки чланови н »восадске реарезентанцаје у Новом Саду, који ономад не дођоше на избор приседника, те тако Срби са једним гласом пропадоше питају шта зааче она четар оцала не сраском грбу. (Неки сумњају да значи, да ћемо на тај начин добити — оцило!) * * * % Бонту кад је чуо да је г. Кујунџић отишао у Рнм за посланика, рећиће у себи : Ништа за I 1 *

ше не свира!)

А6.

то, „наћи ће се зл ату ку јунџија!' * * * Ј) Нашим епископима овде у Угарској забрањује се читати београдске, шабачке и нишке новине, да се не би и они угледала на неке рђаве примере. * * * □ Срби у ономадашњој репрезентанцији нису могли да певај у ухору, јер им је фалио ј едан глас. ?!'• Она два члана, што су дошла у 11 сахата у скупштину репрезентанције, кад се бирао приседник, др-

ШФДЖМОТЖЖ. Успомене из милитарске крајине. Нокунио их Лрон. (Продужење.) 8. И ово се десидо под Мајном у брукшанцу. Један Шајкаш украде петла од пиљарице, метне та под Јапунџе, па хајд у касарну. Нпљарица брзо се осети,дајојпетланема, те управо Мајни и потужимусе. „Можеш ли познати, који је то момак?" „Незнам господине, али сад је скоро петао донешен, мора још бити жив у касарни." „Добро, сад ћемо видити," рече Мајна и заповест изда, да сви себаск ипЈ Раск штелују у авлији. Кад су се момци ставили у ред, Мајна с пиљарицом и иншпекцијашем прегледа све собе, кревете. пећи, банак, једном речи све зачкољице, где је петао могао сакривен бити. Поред највећег труда не нађоше ништа. Е сад пође пред глиду да и момке прегледи. Прегледајући све редом, дође и до добушара и ту се мало задржи, карајући га због нечисти каиша. Добушар пак непрестано је са добушом нешто ушепртљио, те га час овде час онде куцкаше прстом.

На што си ми узео ваздан лупати главу добушем твојим? рече му Мајна. Молим господине, морам га удесити одлах, чим изађем на поље, јер после га неможе никако дотерати беше Лалин одговор. Дрегледавши све момке и ншпта ненашавши, расрди се Мајна и с највећом срдњом отера пиљарицу. Ова сирота на врат на нос побеже, само да не достане већег зла. Мајна тада распусти момке и оде у своју канцеларију. „Е браћо," рече добушар кадсу ушли у касарну, „позивам вас на живински паприкаш вечерас !* И наш добушар отвори добуш и извади из њега велику петлину. „За то си ти добуш удешавао, рече му један друг. „За то да, јер како се петао поче миголити а ја по добушу. Он сирома мисли, да је грмљавина, те се од стра счучуњи па ћуткац. И тако наши Шајкаши ово вече лепо вечераше, те оду после код Кантенера Вуршта и протераше ону ноћ онако по Шајкашки. 9. Обрлаћман Мита Бањац беше врло велики комедијаш. Дође му трговац један из места, где је Бањац