Стармали

36

Из старих времена. Некад било сад се приповеда. IV. У Чуругу био некад командантом компаније неки капетан Реданџа, који је с тога знаменит био, што иије имао жене ни деце него је био самац, а држао је коње, те је имао кочијаша и форишицу. Форишица Мија био му је уједно и кувар но коме није био ни мало нуждан „кохбух" јеромонаха Јеротије, јер је он сваки дан једно исто кувати имао, а то је овако било: Капетан Реданџа даде свако јухро Форишици новце за три фунте меса, те је овај кувао у гвоздењаку наприкаш за њих троје. Једне зимеке ноћи догов.ори се форишица са кочијашем Цветком и са још неком браћом, те украду нечију краву и ноделе је. На капетанове слуге дошло је два кравља черега, те ови справе ове на таван па су онда кад капетан даде новце за три фунте меса, верне слуге увек купоиале за те новце себи ракије и вина, а меса су секли од она два крадена черега, што су била на тавану. Капетан је приметио, да од неко доба веће порције добива и мило му је било, па је мислио да то касапин њему као капетану више даје. Међутим се онај, чија је крава украдена, тужио капетану али бадава лопове не могаху наћи. Једанпут оде капетан случајно на таван и наиђе на начете череге, па ће онда дозвати форишицу: — Море Мијо, ко је у овој кући касапин? — Какав касапин? — Јеси чуо, обешењаче, носи оно с тавана да ие дозна баталијон, јер ће бити баталије и од мене и од тебе. V. Исти капетан Реданџа отиде у Н. Сад са верним својим слугама — кад се врате из Н. Сада у Госпођиначком хатару капетан ожедни — нуз друм на неколико хвати пасо чобан овце — капетан рече Мији форишици — Мијо! иди ми донеси од тог чобана воми у сандуку оставите бар коју рупу, да дишем да се не угушим." „То није против заповести, то могу, обећа му капетан. И тако спаковаше старога попу и дадоше му у руке „Етће^еИип^зсћгеЉеп". Кад у цајгхаузу отворише сандук те попа поче се дизати као онај буди бог с нами из кутије, сви се уплашише и одскочише. Попа изађе на поље и даде писмо мајору, који се баш ту десио беше. Мајор прочитав писмо, све је чупао себл косу од љутине, и најзад обрати се нопи. „Госиодине оче! опростите, ово је неспоразум. У оној заповести не пише: РШТеп већ \УаДеп, писар није правилно написао а Ваш капетан букван рђа«о је прочитао. Али, ја ћу га научити памети!" И би сирома канетан касиран био да му није стари попа и опростио да се није за њега заузео био.

де — Мија рече ја несмем Гдине ! — А зашто ? У-,, јешће ме овци —, Но Милионска звезда, (треба знати — да капетан нијеништа друго нсовао, а кад рекне; Милионска звезда, онда је све опсово) нисам још знала да га може овца ујести — — Мија рече: слд ћете видити — пак скочи с каруца — пође овцима — и кад се приближио на неколико корака — Мија се саже двапут три па земљи — овци подизајпе главе, мислећи да Мија со сина, пак сви редом по,чеше блејати — и потегну Мији с лармом : Ме Ме — Ме Кад то смотри канетан, ои иовика бежи Мијо — бежи Мијо — Мија као сгари пракгикант нојури каруцама а овца блејући за њим — и опколу кару • це — капетан викне онако уплашен кочијашу Цветку. — Терај Цветко — да коње не уједу — ови нагну бајаги бегати — и кад су добро умакли од оваца -- капетан рекне: Но, милионска звезда. — Сад видим да га и овца може уЈести. И таво ова два обешењаковића довезу капетана жедна у Чуруг. VI. У целој Шајкашкој били су негда магацини гди се рана прибирала ради гладних година: тако и у Чуругу. — Ту су рану свако пролеће роштовали да се неужижљиви. Роштујући у Чурушком магацину жито, некикапрал Алекса бележио је мерове — и тако бележећи пиуцкао је ракију и јео сланине — (био је ускршњи ност). пред Алексом стојао је надзорник — тако звани магацинер Станко Шугин на штап наслоњен, и внимателно је мотрио капрала Алексу; (тај Станко био је велики посник — тако, да кад Божић падне у петак није хотео мрсити: Гледајући тако, рекне: ала капрал Алекса! шта би ти сад радио, да дође Бог иза леђа пак да ти рекне: Шта је то! Капрал Алекса, без и најмањег промишлења одговори: „ј а би рекоБогу да сам Маџар па шта би ми онда? М.

Из школе Учитељ: Је-ли Мито када би ти нашао под јабуковим дрветом три јаб/ке; па да их смеш задржати, како б и онда поделио са твојом сестром? Учитељ: Е, то не би било праведно подељено, али ја хоћу тако да поделиш, да колико ти добијеш, толико исто и твоја сестра! Мита: (после дугог размишљања) Ја би господине још једну стресао са дрвета! Послао Бранивој. У гостионици, Гост. Келнеру — молим да платим! Келнер: (рачунајући:) Имате супу, риндфлајш телећије печење са салатом — имате-ли можда још штогод? Гост: Да, имам још велику глад! Послао Бранивој.