Стармали
38
П у с л и ц е. На ново отвореној жељезаичаој прузи која иде из Н. Сада поред Сентомаша у Суботицу, кажу да нема воде(Нек се зна да је то жељезница бачванска;)
„Видело" опровргава оно, што ее разнело да Сејмени по Србиш срамоте жене. (Али да ни министрима не праве част, — то инак стоји.)
Баш сам љубопитљив да .ш ће бан Пејачевић. кад чује за безусловно поверење Срба, бар из учтивости и скромности казати: „Хвала господо, јатонисам заслужио!"
Ми смо већ д е с е т п у т а г. Тиси казали, да му п«сао не ваља, али он је ваљда чекао да му то д е с еторица у једаред кажу. Сад се и то догодило. Па ако се и сад буде чинио н е в е ш т онда треба да устуии место коме вештијен.
Ако „С. коло" заиста и озбиљно мисли да опере гоепођу Розу предјавним мњењем, то ће онда у Н. Саду и у Карловцима сапун горопадно поскупити.
Промућурна кокета, Тина је кокета Већ тридесет лета, И знаде на длаку Мајсторију сваку; Око тог се мучи И све ново учи. Она знаде, драги моји, Где јој младеж лепше стоји, Ил на бради десно доле, Ид на челу лево горе. За обрве своје знаде Кад јој бољу службу служе, Или кад су мало дебље, Или кад су мало дуже. Она често сматра, гледа, Ил је лепша кад је бледа, Или кад је нежно, мило, На лицу јој руменило. Зна каква је кад се смеши, Зна каква је кад уснија, Зна каква је кад се љути, Зна каква је кад је тија. Увек верну слику дава, Само једно јоште не зна: Каква је кад спава. Данас и то знати хтеде, Пред зрцало своје седе, У спаваћој позитури Пред н.име зажмури. (По „Р—ку).
Из дечијег живота, Мала је Милица врло умиљато дете; ко је год познаје свако је мора волети због њезине детиње бе8азлености и наивности. Тако једном шетала се мала Милица са својим оцем кад ал' сусретне ихједна госиа (која се је такођер шетала и која је Милицу познавала) иста је госпа заустави питајући је: куда Милице?" М и л и ц а : Спацирам се. Госпођа: Е да?! Дед реци ми: волеш ли ти тетку ? Миилица: Да боме да те волем. Г о с п о ђ а: па кад ме волеш, а ти ме дед пољуби! Милица пољуби госпођу те ће да је запита: Тетка волеш ли ти мога оца? ја њега волим. Госпођа: А како да га неби волела. Милица: Е па кад га волеш а ти га пољуби. Споменко.
Доказ Радићеве скромноети. ,Не аз страшу с тобоју, сопутнице моја!" Тако је певао негда славни Мушићски. Сапутница његова била је Муза, и он се с њоме поносио и хвалио. И протосинђел Радић имао је сапутницу, кад је ишао у Русију. Али он нам о њој не прича и не хвали се. Из тога се види да г. Радић није тако сујетан као што га неки описују. Он је много скромнији и од. самог Мушићског. Савесни извештаји. Славан један геолог у Бечу разаслао је поводом земљетреса. што га је недавно било у неким крајевима, на све стране писма са питањима о нравцу и трајању земљетреса. На то је добио поред озбиљних одговора доста и шаљивих. Тако н. пр. пише му неки адвокат: „ Ми смо бага седели за ручком. те кад се земља сгаде трести, почесмо се љуљати и моја пуница паде ми први пут у свом веку око врата." Други пише: „Ми се баш играсмо карте, на то удари земљетрес, те црвени кец одлети баш према северозападу." Трећи одговара: и Иаша је варошица тако мала, да ми немамо никаквих забава, па ни до земљетреса не можемо да дођемо!" Одговори нашег домишљана VII. Из Плашкога добили смо ово питање: Сме ли Домишљану стављати цитања и онај, који није предплатио н а „Стармали?" Ба то наш Домишљан вели: Сме; — зашто не би смео! —• Само неће добити одговора. VIII. Из Вршца смо добиди питање; Штаби било, кад би к о случајно попио флашу мастила?