Стармали

„СТАРМАЛИ" ВРОЈ 6. ЗА 1883,

Уеп8тиНМе8. I. Ономад запита Аићедић поверљиво евога драгог протоеинђела: Шта 6е ти, бога ти радио, да ја елучајно нисам постао патријаром ? — Ја би онда написао еасвим дртгу посланицу и на другу адресу. — Ала би ја волео читати ту друкчију иоеланицу. — Па чекајте само, ваша Св.— још може лако бити да ћете је и читати и то на тенане, у каквом манастиру. II. Неки дан дође неки калућер к. уреднику „Турског Марода" и нађе га за писаћим столом јако забринута. — А шта си ее ти тако забринуо, несретниче V — Мислим се шта ћу да слажем за идући број. — Ха ха ха! Ца то је бар теби лако. — Да видиш није ни лако. Ја би могао слагати, што би ми каква луда поверовала. Ал то није моја пасија. Ја волем онако што слагати, што ми нико не може веровати. III. Ономад је уредник „Српског Кола" добио ружачасто пиеманце од госпође Розе, у коме му благодари што се он једини смиловао и вену част тако ритарски у обрану узео. Уједно га моли, да од сада, кад год се који српеки поштен књижевник и родољуб буде женио, да му таки изда сведоџбу о „ровитом здрављу" или тако штогод налик, — тиме ће галантерију своју још већма показати, а и српском споразуму ће тиме много донринети. Да л је г. уредник ове савете посдушао, то ћемо . тек видети. _ Какво је врасе шшрн ш Баба иртш® рео. Прије више година за време старог проте у 3. ког је стан у Бежанинском сокаку био, скриви нешто поп Баба и морао се правдати пред протом лично, да би пако благоволење протино задобио, обећа протиници да ће јој ј што скорије лрасе сам собом донети, што га јопг никад онаког красног и дебелог није видила. Баба је увек ^одседавао у близини код „Краљевића Марка" и т-у се састајао са своји знанци и пријатељи, с којима је чешће у шали и весељу преко ноћ проводио. Тако кад Баба донесе обећано нрасе, било је пред заход сунда, сврне најпре у евој хотел да се пресвуче и вече дочека, пак да сам ио обећању поклон нротиници односе, ал ту већ застане неке од своји познаника. који се чувши за долазак Бабин све више искупљавати почну. Гостионичар у истој крчми био је такођер човек шаљивчина, пак некако намириши да је Баба у коли прасе донео, и потајно јави осталој братији, и договоре се да то прасе закољу, испеку и Бабу на вечеру као госта позову, а у џак да стрпају бирташког великог мачка. Баба кад се добро подкреше, позову га на вечеру то јест да то вече буде он њихов гост, пгто Баба с' радошћу прими, ал само имам још један кратак носао најлре у вароши да свршим, па сам за пол сата натраг. Пошто се већ смркло, Баба оде код кола, узме цак,

а мачак је подражавао прасету, ђипајући по џаку, само што је ћутао ; Баба ништа не сумњајући обиђе великом капијом и упути се управо у стан проте и ступи најпре у кухињу, где застане протиницу. Ова кад види Бабу па још са џаком у руци, обрадује се и повиче: ево нашег Бабе, сверовао је! — а Баба плива у радости, дреши џак, а прасе хвали, да је испод рањенице од 3 недеље, и да би преко колени пребијен. — Таман џак одреши и рашири, а мачак ђилитке преко огњишта, лонаца и шерпења што сруши и полупа, пак јуриш на затворен на сокак излазећи прозор, и дочепавши се слободе одјури својој кући! Можете себи представити, како се протиница престравила, а Баба од чуда онемио, и једва у неко доба да се једва чује, проговори. „Ао Бабоал си насео!" Друштво га је дочекало са усклици и да се искидају од смеја, Баба се морао покорети својој судбини, и целу ноћ частити се својим прасетом, ал је одма трећи дан друго иротиници донео, које је још нуз пут предао јој. Жмурко. Како наш мајстор Игња одговара сво.јим кредиторима кад га окупе за дуг. Љубезни господару! Како можете тако детињски мислити и Ваше новце од мене искати? Јестел кад год чули да сам ја једног једитог од мојих кредитора поштено наплатио? Зашто дакле вами штогод друкчије да чиним и да платим? Кад би ја све моје дугове платити требовао, колико би ја новаца имати морао? И кад би 1едном или другом платио | то би на срамоту мојим осталим кредиторима служило, јер сваки је мени позајмио, а зашто дакле један да добије а други ништа? — Сви су моји добри пријатељи — и тако по правди не могу ни једног ,предпоставити — сљедователно ни једном ни платити. — Ако ви то само добро расудите, то ће те ми морати за право дати, и заиста ваше новце искати нећете. Заповедајте самном у евакој прилици ја сам у сваком случају вам на служби, зар баш то морају н о в ц и бити — смешно — шта је вами до 800 ф стало, заслужује ли то трз г да? да ме због таке багателе толико опомињете и да чрез то сјатјејшу звезду нашег иријатељства нарушавате! — Ви сте врло благоразумни, и мислим да у будуће нећете ми дати узрока на вас жалити се, него на место тога пошаљите ми јоште 200 ф. да би капитал равно 1000 ф. био — те да би сте боље утубити могли, колико сам вам дужан, не старајте се ништа, капитал ће свагда при моји руку бити, а интерее ће сваке године растити, и приуготовити вам временом онет један капитал! — Ја не знам како ви то тражбиие ваше нерадо у туђим рукама гледите! 0 кад би на мене бог ту благодет излио, новаца позајмљивати; — но будући да ја у том стању нисам, то ја морам позајмљивати. — 0 како би ми тако пријатељски заједно живити могли, кад би ви мени почесго новаца позајмљивали и никад натраг неискали! — Ја заиста никада неби више искао, него колико ми је нужно, ал на ото ћете ви без сумње тешко саизволети! —