Стармали

■ СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1883.

Добивена опклада. У једиом друштву повео се разговор о разним нашим невољама, дакле наравио-и о Анђелићу; говорило се о његовом владању док је још био новосадски владика. — То је чудновато, — рече браца Пера, Анђелић мора бити да је у неком сродству • био са мацарским новииама. — То већ није, одговараху многи. — јер ми сви знамо његово порекло. —- Па зашто су онда Маџарске новане, кад год су о њему писаде, увек га назинали „ Анђедић бачи"? — То није истина драги Иеро, говораху опет многи. Маџарске су новине њему јако држале страну,—- ал да су га звали „А-нђелић бачи" — то није истина. Ал ја вам могу доказати, не једанпут, пего педесет пута. — То ти не можеш доказати. — Могу. Па ако сумњате, хајде да се опкладимо. Хајде. И сви се опкладише са браца Иером, сваки о о лепу вечеру, да он не може доказати, да су маџарске новине Апђелића звали „Анђелић бачи." Браца Пера оде к-.ћи и за по сата донесе много примерака разних маџарских новина и показа на педесет развих местз. да заиста овако стоји: А п § у е 11 с з ћ а с з Г рпчрек. Опклада је била добивена. И браца Пера имао је 10 дана увек лепу бесплатну вечеру. Браца Пера је народњак. И то вам јеједини народњак, који је од Анђелића имао какву такву хасну.

"Вука- Шта је то, ПГука, „печен фармазон"? Шука. Ја мислим да би се то српски најбоље казало: препреден лисац —; ал' од куд теби па,да на памет такво питање ? Ђуна. Та читам у »Застави" допис из Земуна, па ту стоји како се поп Никола фали по Земуну, како он кад код дође у двор у Карловце, а он нађе тамо ,печеног фарм аз он.а". : Шука. Иди, човече, ала си прост! Та не пише тамо „иеченог фармазона", него отвори боље очи па читаЈ: „печеног фазана"! Ђука .А какво је т о опет *удо ? Шука. То је једна тица, налик на петла, па има и својства његова.

Оа избора бележника, Један умировљени к. кр. официр кортешујући за "* свога сина за бележника, намери се на газда Николу М који је у биртији поред по литре шиљера седио, с речма: „госнодар Никола, ви сте човек. газда ви би могли много доиринети, да мој син за натароша изабран буде ношто тамо довољно своји пријатеља имате. Газда Никола М.. . погледа га нонреко и одговори; „Знаш ти господине, кад си нас регруте оно 186 ' године у Арад у гарнизон водио па кад смо тамо са транспортом стигли знаш код оне беле куће преко моришке ћуприје, а ти рече: „с1тзшп ћаЦ. Кекгик М аивћ'е(;еп и оружје доле скидај да фасујеш порцију од 60 батина"; а ја имајући у џену 500 фр новаца рекнем: „ја несмем бити бијен без доктора, јер сам болестан" и кад си носле доктора довео а ја шему кришом додам 60 фр т. ј. за сваку батину платим но Једну воринтачу и тако се није твоја воља испунила, да будем лупан, јер и доктор потврди да сам болестан; онда си ти био — а сада сам ја генерал, поврати ми најпре моји 60 фр, те ћу онда за твога сина кортешовати. Пркос.

Ђука. Ја мислим да уредништво новина треба Д1ри послан а" да примају само од госпоја, и у опште само од ж е н с к и х. Шука А за што опет само од њих? Ђука. Јер за „Припослано" неће уредништво да о д го вара, него мора онај, к-'ји је и писао а ти знаш да тек женске умеју да — одговарају. Ђука. Даклем говори се да су Горчакову дали Фосфора? Шука .Па то је ваљда с тога, што је он увек желео да добије Босфор. Ђука. Но, онда бар пе би жалио умретиАб. Негда било^ Кад су се 1866. Шајкаши враћали из Игалије кући морали су преноћити у Загребу а тамо је свет јако побожан, сваки пети човек је поп и свака пета жена опатица. Један лала Рајчетић допаде некој побожној али шкртој удовици на ноћиште. Улазећи у 1 кујну опази лала у оџаку једну велику шунку и око ње кожурице, одмах бајаги чудећи се пружи прст на ј шунку па запита: шта је то а удовица рече: То је Бог. А ово (за кожурице)? То су свеци. Лала одма скине капу, прекрсти се па уђе у собу. Око поноћи лала скине шунку па с њом у телећак. Кад су сутрадан шајкаши полазили, рећи ће удовица, радосна што одлазе, своме госту збогом, збогом, На то ће Рајчетић њој : збогом госпођо збогом. ја. . . ја с б о г о м а ви остајте са свеци. Кад удовица погледа у оџак али шунке нема. Гига. Надгробни натпис, Овде лежи чика Коста, Беше човек духа проста, Није никад држо поста, Понудиш га као госта, А он незна шта је доста, Чудо да и тај крст оста. Гига