Стармали

50 „стармали"

праЕО њих 13. Да сам каква стара баба, ја бих држао да је 13 несрећан број, а овако држим, да ће бити срећан. Да збиља, мало не заборавих рећи, на какву су цељ они те своје ирилоге дали. На Матицу, иозоришште, сироту српску децу, пренос Бранкових костију и т. д. да приложе, то би било штогод старо и обично, дакле морало се тражити нешто ново. И они сретно нађоше: Они приложише свој новац на сеобу буковинских Мађара у Панчево и околину му. А шта ће ти Мађари тамо? На то нам одгово* ра исти број ,Ш§ук1кт<1а1 Мга<1б-ва, велећи: „тег* п 1 пс 8 а ћагапак е§уе!1еп §оп«1о1когб ро1§ага зет аИ па§уоп, (1е па§уоп пет бгегпе, тИу кеуезеп V а § у и п к*. А то на хрватском језику, који смо ми од њих присвојили, значи: јер нема ни једног јединог грађанина у овој земљи, који не би осећао, и то јако осећао, како нас је мало (т.ј. Мађара)". С тога — вели исти лист — нужно је 20.000 ф., да се оним страним (буковинским) Мађарима даде, да се могу овамо у наше крајеве преселити. Да је до сада у Банату Мађара м а л о било, види се и по томе, што је н. пр. у уздинском срезу до сада др. Мих. Полит — Десанчић биран за посланика на мађарски сабор, а овамо је Србин, кад се пак буду онуда населили буковински Мађари, онда ће наравио престати тај куријозум. А да је Мађара у Угарској у опште мало, о томе нас и историја безбројним приликама уверава, јер кад су се Турци по Будиму ширили, морадоше дозвати Србе из Ст. Србије, да им помогну Турке Зашто се није оженио, Псповест једног старог нежењеног господина: За жто се нисам оженио ? Тако сте ме питали већ толико пута. И што вам до данас нисам одговорио, то је за то што и сам висам био стим ва чисто. Много пута се у животу неколико малих узрока слију у један велики и овај изазове појаву, па је тешко наћи тај прави повод. Али кад човек дође у те године, где почиње чупати седе длаке из бркова, онда има доста времена, да о таквим стварима премишља. Па тако и ј&; те чини ми се као да сам нашао. За то ћу вам то сад испричати, а у напред рећи ћу да главну улогу у тој ствари игра један ћудљиви коњ. — Јест, да: бар тако се мени чини. А видићете за што. Кад тако у мислима разгледам своју младост, морам признати да у мене никад није било ни мрвице одважности, енергије. Чини ми се да сам и сад такав. 1гад сам био у основној школи, другови су ми ценили звонење као најслађе уживање, а ја вам се никад нисам попео на звонару. Имао сам много пречи пут за школу, а њиме нисам смео ићи, јер ме је дочекивао некакав опасан гусак, ма да сам виђао моје вршњаке, како тог истог гуска терају пред собом па још заједно са гуском и гушчићима. Имао сам десет година, па ме је ипак тукла учитељева ћерчица млађа од мене, кад сам у школу улазио. Ви би то објаенили, из подсмеха, као слабост према женскоме полу, која се јавила још у младости. Али, молим, шта ћете са

7. за 1883

из Будима (и иначе из Угарске) терати уз свечано обећање, да ће они (Мађари) кад буде Будим већ чист од Турака, сазидати у Будиму временом хотел „Фортуну", где ће Срби имати слободан стан. С тога дакле ваља потномагати ту идеју, да се страни Мађари у српске крајеве насељавају и кикиндски С р б и започеше то добротворно и по нас пробитачно дело. Ако би који читаиац потражио тај број »Нађ к и к и н д а ј и х и р а д о в а" са намером, да га остави ради вечите успомене, а случајно не зна да чита цифре, те неће тај број (11.) умети наћи, то ћу му ја помоћи овим начином: Нека узме прву страну тога истог броја, у ком су имена Срба приложникана сеобу Мађара у наше крајеве, на ће наћи и ове изразе у једноме чланку: „зуаћок а гасгокћох сзаШког1;ак 6з те1пк е§уШ гаћо1(;ак. . (»Швабе су се придружили Рацима, те су с њима заједно харали и т. д.") У том истом броју ,^а§ук1кхп(1а1 1нга4о-ва" који доноси имена Срба приложнцка на премештај Мађара у Ианчево и околину, има и израз у поменутом чланку: „гасг ћогЛак" (Рацке хорде"). У том истом броју има и ово: в АУ18бгауопи1<; ћа^зеге^ пуотаћа §уГ1ко1уа ез §уиј1;о§а1;та пуотиИак Кшсзатп 1о11)от1оЦ ћогЛа!" (,Книћанинове хорде су навалиле палећи и убијајући и т. д."). У том истом броју има још и лепших ствари, које су у стању, Србина побудити, да приложи свој гусаном, јер то је јасно, да он није женско. Дакле не по кушавајте да што објасните, но просто слушајте, ако ненеће да прекинем. — Док су се моји другови лети брчкали као пачићи у реци, а зими се тоциљали, ја сам бегао од тих задовољстава; као мален ђачић звао сам старијег брата, да ме чува, да се не удавим у легену у којем сам ноге прао. А то признаћете, значи много бојазни од ничега. Ца тако и доцније. Док су други одлазили на игранке и тамо се веџбали у храбрости, према женском полу у игри, а према мушкоме у пићу, ја сам седео код куће, а не могу рећи да сам што важно радио. Кад сам морао ући у друштво, као чиновник, онда сам осећао колико ми недостаје, и трудио сам се да надокнадим колико се год могло. Али као да је било доцкан, и то ме не би сувише ни пекло да се у скоро нисам био заљубио. Заљубио можда није прави израз, ал се то тако обично каже. Међу девојкама, које сам познавао, једна ме је привлачила, а не могу рећи да ми је сувише излазила на сусрет, кад сам покушавао да јој се више приближим. Али ја нисам губио наде. Неко се осећање пробудило, жеље су клицале а срце се почело кравити, јер отац јој је имао такође ону познату моћ што младожење привлачи. Одла_ зио сам већ редовно у њену кућу, и ко знашта би било, да се није нешто друго догодило. А то ћете сад чути. Једном се у повећем друштву повео разговор о коњима. Коњи су истина официрске теме, али је поодавна доказано да је и обични грађански мозгови могу да савладају. Један је господин хвалио свога коња, како је стра-