Стармали

„стармали" број 7. за 1888.

новад, на долазах миле нам браће Мађара у нашу средину. Ево шта он приповеда за насладу својих читалаца и српских цриложника на сеобу буковинских Мађара: Довели пред судију роба, а он пита: — 1з ег еКасг? — Ј6 (веле Швабе) — ЈЈиг иГћ ап§;еп ! А то би значило: — Је ли Рац? — Јесте ! — С а м о г а в е ш а ј т е! То су наравно реминисценције из године 1848. А нема згоднијег времена, него што је ово садашње, да се догађаји из онога крвавог доба, спомињу и приповедају, јер то је у стању нашу међусобну љубав још већма да утврди. * Него ја нешто рачунам, кад би случајно Срби из Старе Србије нагрнули да се насељавају око Дебрецина и по околини, колико би на ту цељ приложили мађарски адвокати, бележници, касири и други чиновници.? А6. У ш т и п ц ж. А Г. Анђелић шапће Радићу на уво: Чини ми се да би боље било да ниси писао ону посланицу! »5> □ Дворски песници у Карловцима муче се, али стан тркач; други себе, како је страстан јахач, а некакав трећи на један пут окрену се мени, да занита: „А ви?" Ја нисам тражио, да ко о мени мисли, да сам ја што кажу, светсаи човек. Ишао сам мирно својим животом лутем, али сам био готов, да се браним, ако би ме ко хтео задржати или подметути ногу. Многи су знали како сам ја миран човек, иа им се ово питање учинило иронично, за то сам мало немирније одговорио: „Ја никад нисам био јунак на коњу. Човек на коњу то ми је тиранин који се размеће гуђом четв рножном снагом, ја се радије поуздавам у своје ноге-" „Зар и кад би вам требало да брзо побегнете?" рече једна оштроумна плавојка." „А од кога би госнодин, бегао? Миран човек." „Као бубида што никоме зла не чини." „Али требаће и човеку мало вештине да се на коњу одржи, на баш то је његова заслуга. Чини ми се да господин не јаши за то што се боји." Тако су ми се подсмевали. „Нисам вешт признајем. Али се и не бојим много," бранио сам се ја. „Бојите се, бојите/' повикаше многи. „Ја бих се опкладио да не смете изјашити до Т. Или ћете бар један цут пасти. 1 ' „Али ја немам коња/' „Зар оте заборавили јашити на трсци?" опет ће она оштроумна плавојка." ,,Ја ћу вам дати свога коња" рече домаћин. „Коњ

не могу да нађу „каденцију," на „Пестер Лојдов" у водни чланак о синодском пројекту. * * * §. Мађарски закон о средњим школама : учиниће, да се мађарски језик унесе у гимн-Азију. (Па и треба!) * & $ * Београдски шаљиви лист „Телефон" Д»же штампарску парницу против некадањег „Змаја", што се овај усудио пре 12—15 година да прештампава силне мање и веће хумореске из овогодишњег „ТелеФОна," па још и не назначивши одакле је извадио! Дакле и књижевне ливаде, имају својих лопова! * * * О Мађарски „закон о средњим школама" забрањује новосадским алваџијама, перечарима н кестенцијницама, да свој еспап српски извикују, од сада то мора бити само на мађарском језику, на што ће господа инншектори морати строго пазити. * * * X Мађарски дуализам можда је за кога јопх и спасоносан, али коме ће донети добра овај мађарски дуелизам међу пештанском господом, то сам бог зна и Верховајева крава! * * * -ј- Ако се сазове расправни сабор, којег нисмо имали од г. 1879., дакле опет четири године, онда сам љубопитљив, хоће ли опет мој пријатељ ћ. доказивати, да је два пут два — три. Аб.

нити је бесан нити врло кракат; обично кљусе, а ви гледајте шта ћете. Ми ћемо вас чекати у Т. Баш су гоепође желеле да цело друштво тамо оде." .,А у шта опклада?"' ,,Ако срећно изјашите, то јест ако ни један пут не паднете добијате ово: сваки трећи дан располажете с мојим коњем а о вашој рани, а ако га од данас пре десет година продам, половину цене добијате ви." ,,Врло корисно," повикаше многи; госпође се смејаху. „А ја ћу," рече ми госпођа Јованка, „говорити много више о вами пред извесном личношћу. II то само добро." ,,Ја предлажем и то: кад коњ цркне да поклоните господину кожу." „Пристајем и на то," рече домаћин, а цело ее друштво поче смејати. „Зацело, ви много на себе примате. А ако ја изгубим шта ви добијате?-' ,,Ншпта. Видићемо да и за то треба вештине, а ви ћете се мало напатити." „Ви морате изгубити, да би остали досљедни сами себи." То ми је казала моја госпођица. „Како то мислите ?" „Кад вам све друге мушке забаве не иду од руке, онда је право да вас коњ збаци." „Милица има право," рећи ће домаћица „Као млад човек, висте и сувише миран." „По некад смеран као сељачка млада," при мећу је оштроумна плавојка.