Стармали

,01А?МАЛЛ' БРОЈ 7. ЗА 1883.

П у С Л И Ц е. Између иатриотизма неких бечких немачких ђака и изнеђу обичеога „Носћ% г еггаШ=а" кажу да нема велике раззике, — само један различак.

„Фрушка Гора" још је тако зелена, да не може да схвати разлику између избраног и наименованог иатријара. Да смо ми Анђелића, изабрали, ми би онда и стражарили, да му столица што чвршћа буде; али овако, на чији је предлог наименован, на предлог истога може комотњејше и одименован бити, — и то у толико лакше, што ово може бити без повреде наше автономије. Познат нам је Митровачки закључак, да срнски клуб само под неким уветом пристане уз владину странку. „Фрушкој Гори" и њеним патронима није ни то право. Незадовољна је с тим уветом, хтели би да га одреже, па да српски носланици са свим без у в е г а уђу у владину странку. Но дотле ваљда још нисмо дотерали, а најмање ће нас г. Трумић на ту операцију довести.

У Боци Которској заопуцали су пуцати громови, сада у невреме. Да шта ће бити наопако, кад им дође време?

Најбоље ће бити, поп Лазо, да поскидате сва звона са српских цркава; нека се увери, ако још гдегод кога има, који сумња да сте прави Туркоси. „Ви не пушите, као већина мушких." „Ту нам забаву отимље мањинаженских " „Чини ми се да незнате никакву игру карата." „0, то ћу већ лако научити — кад се оженим. „И нисте низа лек музикални!" „Ни за лек?" То је добро казано. Као да, је клопарање наших госпођа по клавиру некога излечило. Ја свечано изјављујем ла се не бих оженио са оном девојком, која би хтела да ми уз мираз донесе још и клавир. „Охо, тоје мало необично. Ви као да по мало ирзите све женскиње, па вам мржња нрелази и на ствари, које оне употребљују. Али ја мислим да то код вас није баш тако необично, већ као — како да кажем. ..." „Мало претварања . , . је л' те? Изволите мислити како вам је и најпријатније, а ваши прекори то су сунчани зраци што продиру у моју црну притворничку душу." „Ух, како говорите. Одмах слике сунце и црна душа." „А то је досадно," додаде плавојкч. „Ма како ко мисли о томе," умеша се газдарица, „ошпте је мишљење да ћете изгубити." „То јест, пашћете на путу или ћете доћи у Т. водећи за собом коња." „А. то ће бити пријатан призор и за вас и за нае." „Полако, господо," рећи ће један старији господин. „Може бити, напротив, Јер тија вода брег рони." »Ал 7 кад је обала каменита? „ Ако се последњи смеје, смеје се најслађе. /Го је истина, а ми ћемо се последњи смејати."

Бринимо семи, драги „С. Г." за „Мос1и$ киг{а11ка,ш11 и ; а за „тоЛиб уГуетИ" нека се побрине он, ако му је ,до тога. Држимо се ми сложно на бранику скојих права, и то ће бити „свршен чин," који ће нешто важити. Љубичице још нисмо ни омирисали, а шпијонажа у Србији, као што чујемо, већ цвета у велико.

Анархисте и монархисте потпомажу се међу собом да сруше француску републику. Кад би им то испало за руком, онда би, наравно, морала наступити анархична монархија. У Т у К, Једном иђаху два млада официра по Шајкашкој да иншпицирају друмове, да виде да није које дрво поред друма оштећено или одсечено. Норед друма Госпођиначког чувала је нека девојка овце. Један официр ће рећи оном другом, који је био шаљивчина: Дед' бога ти, реци што овом „чобану". Кад дођоше близу, рећи ће шаљиви официр: Је д', чобане, били ти требао један бојтар? Ако ти треба, ево бирај једног од нас двојице," рећи ће несташни официр. — Не треба ми бојтар, господине лаћмане, него као што видите немам м а г а р ц а, што је сваком чобану најнулшије — одговори девојка. Лаћман се угризе за усну и оде даље постиђен. НамзукТу ми приђе домаћица са мојом госпођицон. „Ја вам саветујем да не идете," рече прва. „Јер ако нисте никад били на коњу несмете пасти. а то би нас све ожалостило" додаде друга „Је ли то иронија, госпођице? „Никако! И шала се може зло да сврши. За то гледајте да се опклада прекине, кажите на пример да вам је зло. „Зар ја? Да повучем назад? Не, јашићу, макар врат . скр'ао ради" ,,3нам, знам," прекиде ме она. „Чувајте се само да не будете смешни." Морао сам да богме одржати што оам обрекао, а онда се још нисам много ни бојао. Опклада се дакле свечано утврди. Кад се друштво почело растајати, рече ми домаћица. ,.Дођите гладни у Т; тамо ће се јести." ,,А мање ће вам и шкодити ако гладни паднете" тако ће додати она оштроумна плавојка.

Збиља сам мислио, да то није бог зна како тешко појашити мало на коњу. Они, што су ме плашили, изгледали су ми као историски познати мрнари, који су о своме путу причали страхота, да други не пођу њиховим трагом да се и не користе. А после оне критике у друштву на моје уздржљиво животарење, годило је мојој сујети да покажем, могу учинити и ја нешто и то баш оно шго ми није било обично. А већ видите да је и опклада била корисна. Коња нећу употребити о мојој рани, јер би ме то коштало, али кад цркне, мислио сам, прострећу његову