Стармали

„стагмали" број 7. за 1883.

ж Стармали л не износи поименце оних осам Новосадских нредставника, који су одсуством својим спурдисали једно важно српско месту при Новосадском магис т р а т у? На то ми и без Домишљана одговарамо: За то, јер су се ти људи искрено покајалииобећали су тврдо, да ће од сада бити бољи устаоци, ако опет зец протрчи. XVI, Добили смо питање са више потписа, које гласи овако: »Кад би нешто Маџари помаџарили цео свет, шта би онда радили? На то наш Домишљан одговара: Онда би се разболели од једа, што немају више никога да помаџаре. XVII. На послато питање: „Били Њ. Наименованост могла постати практичним бискупом римокатоличким?" На то нам Домишљан (да опрости „Српско Коло") овако одговара: Би. — Бар што се тиче кризмања, у томе послу морао би му се сваки други бискуп

Натписи. Једном песнику. Песме су ти као р о с а Што с небеског пада свода; Ако нису баш ко роса, То су као друга в о д а.

Господин Тома. Поштован је свуда јако Наш господин Тома; Чим у друштво које дође, Сви на ноге скоче Па отиду дома. п. с. н.

Мустра дипломатска. Барон Хепкен, негдашњи председник камере у Шток-холму, стари, препредени лисац — хоћу рећи дипломата, имао је да одговори једном страном министру у некој тугаљивој ствари на меморандум његов. Ма да је тај страни министар био у Штокхолму, Хепкен му је ипак зато писмено одговорио. Страни министар читао је пажљиво тај одговор, и кад су се опет састали тужио се, да тај одговор пе може да разуме, ма да га је три дана студирао. „Немојте се чудити ни најмање" одговори му Хепкен лукаво сме-

шећи се „јер ја сам пуних осам дана студирао и лупао главу, како ћу да вам тако одговорим, да ме не можете разумети." Расејаност. Посде вечере отац оде у своју собу, где је писао. Мало час, кад се најбоље захукао, уђе у собу његов мали синчић. — Шта ћеш ? Шго ме узнемирујеш ? повиче отац на њега. — Дошао сам само да ти кажем; лаку ноћ. — Сад немам каде, — дођи ујутру рано!

Цитат из св. писма. Баш у очи једне велике битке дође један млад официр своме генералу и замоли га да га пусти кући, јер је добио писио да му је отац јако болестан. „Хоћу, хоћу, како не би! а одговори генерал, па онда дода још ове речи из св. писма: „Поштуј оца свога и матер своју, — ако хоћеш да дуго поживиш на земљи."

Из француске револуције. Године 1793. дође један лепо обучен странац у Паришку нолицију и замоли да му даду пасош, и ту се између њега и једног црвепокапца заподену овај разговор: — е51 1иг запита га полицај. — - Оп т'арре11е Мошгеиг с1е $1. Јапугег. — Соттеп(; ? „ Мопзгеиг " / — II п'у а р1и§ с!е Моппеиг еп Ргапсе. — Рагс1оп! Је т'арре11е с!е 5а1п1;-ЈапУ1ег. — П п'у а р1из с1е Г) с1е а . — Је те поттегај с1опс Бат1- Јапигег. — II п'у а р1из с1е »ЗагпН. -— Ећ 1пеп, еп се саз, Јапугег 1ои1; соиП. — II п'у а р1из (1е » Јапугег« — Ма То1! Скоуеп. Арре1ег тоГ таЈШепат, сотте Уоиз уоис1гег! Новије књиге и лиотови. које уредништво добива у замену. Пчела. илустр. орган за српске пчеларе. Излази у Београду 1.-ред месечно. Уредник Др. Посниковић. Цена на год. 2. фр. Дела ђуре Јакшића. Књига У. (Ириповетке) у Београду у кр. срп. држ. штампарији 1883. цена динар и по. Вазар, Новине за Моду и Забаву. Излази у Београду 4 пута месечно, са много слика Уредник Јов М. Боговић. Ценана год. 10 фр. Срби у Угарској, њихова повесница иовластице, црква, полит. и друштвено стање. С Францускога превео и поправама допунио Др. От. Павловић. Први део. У Н. Саду издање књижаре Луке Јоцића и др. 1883. Цена 2 фр. 8гегБ ез готаи уј§ја1;екок. Елас1ја Кбтеу Шк1бзТете8Уаг та§уаг Тезкуегек копуупуотгјаја 1883. (У овој књизи преведена су четири српека позор. комада: „Честитам", „Шаран", „Пола вина пола воде", „Фарбл" и једаи романски позор. комадУ Цена 50.н,

Још се могу добити сви бројеви »Стармалог" од почетк! до данас.