Стармали

„ОТАРМАЛИ" ВРОЈ 7, ЗА 1883.

Ти и ја, Ја сам висок, ти си мала, Љубнут' нам се није лако; Али ја ћу сагнути се, Ти на прсте дигнут' малко. Ти б о г а т а, ја с и р о м а, Разлика је и то главна; Ал екстреми кад се сложе Све ће лепо да с' изравна. Ја сам плав, а ти си црна, Ко ће на то још да гледи! Коса моја, ка и твоја Временом ће да оседи. Ја сам жустар, а ти блага, Није л' ово миг са неба: Да се споји ово двоје, Пак ће бити како треба! Ја сам м о м а к, ти д е в о ј к а, То је разлик понајјачи; Ал баш то је, — то је оно Што нас слаже и привлачи. Станко-

0 а р а њ е н, У Бечу се приповеда овај догађај: Син некога банкера, по имену С., задужи се јако и осгави очину кућу. После неколико дана добије отац из неке варошице телегуам, у коме му се јавља, да му се син убио и пита се шта да се ради с његовим телом. Отац пошље 150 фор. са телеграмом: „Нека се сарани." Син пак банкеров није се убио, него је он сам и телеграфисао оно, те сад примивши новац сретно га и потроши, па онда оцу телеграфише: „Баш сада дознадох, да те неки швиндлер преварио да сам се ја убио и измамио ти 150 ф. Исти је и од мене искамцио 80 ф. па побегао. Ја бих да се вратим кући, али ми треба због оне преваре 200 фор., па те молим да ми их одмах пошаљеш." — На то стиже од оца одмах овај телеграм: „Драги сине! Ја сам те већ саранио, а оа мртвим телом нећу да имам посла, Твој отац."

Ко се у кога заљубио, Герман се заљубио у Радића; Тиса се заљубио у Германа; министар Новаковић се заљубио у Бонтува; Алекса Протов се заљубио у фалишне квите; „Пешти напло" се заљубио у наше калуђере; неки кикиндски Срби се заљубили у буковинске Чанго-Мађаре; „Сремски Хрват" се заљубио у поп Куку; Аца Зуб се заљубио у овоје стихове; Тителски Стрељац се заљубио у рацког бога; Абердар се заљубио — у самог себе. Шта ће се из те силне и презјелне љубави изро дити —- то бог свети зна.

Деда Ивино мњење о женскиња, Многи млади песник рече: Женскиње су право цвеће; А мој стари деда Ива Вели да су као коприва. Мени ј' мало чудна била И увредна ова фраза; Ја га питах: зашт' то вели ? Ја га питах, — он ми каза: дЖенскиње су као коприва, Из искуства знадем дуга, Ко бојазно к љима ступа, На тог с' љуте, ожегу га. Ал ко смело к њима скочи, Смело руке к њима пружа, Тај их нађе без ожега, Према том су без оружа." Пагат

I з ј а в а, Читали смо ових дана у „Сарајевском Листу", да је бечки лечник г. Карло Смихов походио у тавници атентаткиау Илку Марковићку (по жељи предстојника београдске полиције), те је констатирао, да она болује од фелерау срцу. Ми сби знамо, да је то опасна бољетица, знамо шта може да буде кад је гдегод ф е л е р у с р ц у за то у напред изјављујемо, да се нећемо ни најмање чудити, ако би већ сутра читали, да је Марковићка папрасно умрла, нећемо никога сумњичити и вероваћемо, да се то догодило просто и цигло због фелера у срцу*). Благообразно јавно мнење (које се неда ни од чега иберашовати). *) Што се тиче лечника г. Карла СмихОФа, ту морамо и ми нешто рећи. Тај лечник мора да је инкогнито или иод туђим именом био у Веограду. Јер у Бечу ма да не има више од 1095 лечника, ипак су сви пописани у ^УИЛекћбГег -овом Тазсћепћисћ-у. Ми омо тај списак у ово1'одишњем том Таасћепћисћ-у трииут прочитали, али име доктора Карла Смихова ни од лека не нађосмо. Даклем мора бити, или да нас „Сарајевски лист" вар а, или да је њега ко преварио; а то је у толико вероватније, што се Смихов запста налази, и то прибележен у геограФији, — алп не као лечник, већ као в а р о ш. • Уредн. Одговори нашег домишљана Добили смо потегако питање: које је српско село најс тарије? На то нам Домишљан одговара: Најстаријесрпско село је Босут, ј е р се већ у св. Писмо спомиње (Мнози бо Сут з в а н и и т д.) XV. Добили смо из Панчева питање: За што бар