Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 8. ЗА 1883.

59

иста „лоза"; ово нао јако сећа на онај „седећиви начин живота"). * & * ® „Видело и „Саиоунрава'' се јако ПОречкали и то због грозних догађаја у Поречу. * * + Београдске новине јављају дебелим словима својој публици, да је „новинарско друштво" закључило, да од 1. априла не даје ником новине на верееију. Та што изабраше баш први април, мислиће публика да их новине само варају, нрво, што се то тврди баш првог априла, а друго што то веле — н о в и н е ! * * * А Наше српске новине јављају, да „за гувернера Ливана препоручује порта миридитског кнеза БибДоду". Мило нам је што ово знамо, али би нам још милије било да дознамо, ко ће бити бечејски прота, •гителски парох, професор карловачке богословије и. т. д., те су ствари до душе много да&е од Ливана и Миридита, али су много ближе — нама. * * V С Поп Лаза издаје циркулар, да ако би случајно умрБО који од она два калуђера, што су у Месићу и Ривици убили на грозан начин два човека, да се мора на њих звонити и држати им се парастос, јер нисународњаци, * * 'Ц- Г. Стојан је рад да у срп кој цркви уведе неке реформе, те је с тога долазио у Ср. Карловце да му као да није био занимљив; њене дивне плаве очи пусгите ме да будем мало лиричан, јер то је друга главна госпођица мога срца — под заклоном дугих трепавица а у сенци од витих обрва, замишљено су гледале испред себе у даљину. На белом челу лебдео је таван облак замишљености, који је бацао своју сенку и на леп њен нос. Руке, малене али пуне, као да су дрхтале, држећи затегнуте узде — изгиедала је у опште тако као да мисли о брачном животу, о уздама и затезању. Хтео сам да не будем наметнут пратилац овог лепог друштва, па ободем мога коња. Ади он као да је нешто друго мислио зар му се допала ова шетња у друштву, па моја воља није била њему заповест него његова воља била је мени заповест. Тако сам морао наставити проматрања. Млади официр био је не баш об ична слика, коју можете видети у свакоЈ кафани и касарни. На први поглед видело се да је добар јахач, јер се на коњу врло лепо држао, а руком се није прихватао за седло као н. пр. ја. Госпођици на коњу давао је упутства, дакле био јој је учигељ јахања. Десна нога што више уз коња, да колено пе искаче напред и хаљина да не прави фалте." Ваља сести тако га се цела десна страна седла заузме " Ја хтедох да се користим и да исто бесплатно научим, па сам ја у забуни почео да радим по његовом упутству, и тек доцније познам да се говори о женском јахању и седењу. Још један доказ колико сам био неук. Тога официра и ону госпођицу нисам познавао, али друге личности биле су ми издалека познате. Господин грађанин који је јашио, био је омален, лепушкаст човек. Написао је две свеске лирских несамз, био

пита г. Анђелића, какве би реформе требало да уведе. Кажу да му је овај саветовао, да уведе Трефор-ме. * * * X Новине доносе глас, да је један ватрогасац у Карловцима скакао ових дана кроз пенџер. (Доцније се конштатовало, да то пије био ватрогасац, него један —• богослов). * * * ^ „бпетб1а Нгуа1 а се наопако љути на измирење Срба и Хрвата. Наравно, јер ако се то постигне, онда престаје његова егзистенција, јер он се храни братском свађом, а иоји мржњом. * * * А Нека нам се допусти да овде забележимо један каламбур из пређашњих година. Питање: Каква је разлика између грофа Мајлата и Водијанера? Одговор: „Гроф Мајлатје Ји<3.ех. а Водијанер је ех-Јис1. Аб.

Из војничког живота, Кад се свршио егзецир онда ће капетан запит ати Симу Кајдића из Футога: колико имаш година ? Сима. Двадесет и четири. Капетан. А колико година има од кад служиш? С и м а. Седамнаесг. Капетан. Како то може да буде! Сима. Па лепо. Од моје четврте па до осамнаесте године служио сам у спаилуку као свињар. ш.

је профасор, озбиљан књижевник и новинар. Кад се рађала нова једна партчја, његови су чланци правили велику заслужену сензацију. Али како онда женскиње нису терале политику као сад, госпођица на коњу није много марила за њега, ма да јој се он удварао на живот и смрт. Али је и било тешко добити госпођицу. Велико имање њено градило је независном девојком а као да је била и мало ексцентрична. У друштвима се спомињала њена изрека: „Или бескрајна љубав или бескрајно богатство," а то је требало тако разумети ако се опа у кога заљуби бескрајно узеће га без паре и динара, а ако га ни мало не воле онда он треба да је бескрајно богат. Мени се чини да оовако мишљење није ни мало ексцентрично. — Још два госнодина на коњима као да су били скромни и тајни обожаваоци те госпођице, а изгледали су управо као неме. личности при каквој сцени. Још један нут ме погледа цело друштво. Зацело су мислили да сам неуљудан човек, који би да чује њиове разговоре. За то се даље није могло. Потерам коња. али он никако да се макне брже, као да му се још није досадило ово друштво. Морао сам прићи. „Извините госпођице и господо што се и непознат придружујем. Невешг сам јахач па мог ћудљивог коња не могу довољно да савладам, те он неће брже да иде." „0,-то није ништа. Друштво само добија" рече официр „Зацело; а већ је и кра,)ње време да се разговор о чему другоме поведе. Већ по часа како са госпођицом говорите о коњима и јахању, Доста са тим вашим поукама," рећи ће на то грађанин на коњу. „Шта могу ја, кад је госпођица тако заузета. А кад *