Стармали

„стармали" број 8. ЗА 1883.

Априли ли ли!!! Задовољство свуд се чује, — Нов се закон школски кује Јер се Тиса јако бриве Да просвета свуда сине, Да будело сретни сви . . . Аирили, ли, ли 1!! Докле Мирон ћути, дрема; Наш се Глиша на пут спрема, Да се с владом свађа, бори Док се сабор не отвори, Да јој каже ко смо ми. . . Априли, ли, ли !!! Попови нам свесни свега, — Види допис из Осека И на звона сад чак пазе, Но наредби нопа Лазе У ком српска крвца ври. . . Априли, ли, ли/!! Дације су врло мале, Калуђери веру бране; Свети синод згоду тражи Православље да оснажи. На бранику увек бди. . . Априли, ли, лр !!! А -јединац" жељно чека На повратак средњег века. Да се на нас тужи жали, Што му ценит нисмо знали 8ете ВП<1ип§;, вет Сеп1е . . Априли, ли, ли ! ! — р.

Бешт Циганин. (Ал' л нема пх нсвгпгшх.) Један Циганип путујући од села до села, где је крпио котлове, дође у једно село, где ће остати неколико дана, да се бави својим занатом. Међутим догоди се, да му умре дете. Он отиде попи, да га сарани, но попа му рече, да мора платити за сарану 3 фор. јер није овдашњи, па не мора бадава. Циганин се стаде омишљати, како би попу преварио, те да му не плати заискапих 3 фор. Није се дуго промишљао, него дође опет попи па му овако рече: Добро господине, кад морам платити, платићу, али те молим да донесем дете у цркву да преноћи, знаш како је, черга је, па се бојпм заспаћемо, па ће вашке доћи и могу нам дете надрти. Попа му допусти и Цига донесе дете у цркву. Сутра дан Циганин пре зоре умакне ипред тог села и тако попа не имаде куд, него мораде дете бадава саранити. Рада Ра. . злија.

Професоров укор, Ирофеееру Н. дођоше неки грађани да туже три ђака, који су јуче били пијани. Професор призове ђаке и промукЈим гласом продере се на њи: Зар ви тако еледујете пример, који вам ја дајем! .ш Својство одзива. Још Бако Веруламски примегио је да одзив (ехо) не уме да изговори глас С. (Н. пр. ако му викнеш „Соко„ он ће изоставити о и одговориће „о к о" и. т. д. —) И то је заиста тако; али један калуђер то није веровао, него је хтео да се увери. Иопне се па један брег и викне гласно ,Соме!" Одзив му одговори: „Оме!"

А и Б. Д. Видиш ли она два ђака у стихару са звонцетом у руци, како прте ону тешку корпу? Б. Пак? А. Зар не видиш, болан да иду сами, даклем без поп М. — Ваљда свете богојавлењску водицу. Б. Хм. А, П ја велим хм! Јер кад је овде године послао саме ђаке и корпу, до године ће ваљда ићи сама корпа и врећа. Б. А за птто ? А. Ти опет пишта незнаш. Зато кад дођу под оџак, да у њих спадају кобасице, куленн, ребра и шунке — јер то је главно. Б. Еад је то главно, оеда ћемо ми то задржати за нас. Кад је попи тешко доћи, нека је и његовој корпи лако отићи. ( V Д аљ У) — Н.

Нрибележено. Има нас још доста, који намтимо пок. „Грба Лазу". Какав му је занат био да био, ал он се сав њему посветио, и то са таком пасијом и оданошћу, која би заслужна била малс бољег заната. Есенција љеговог уздања еастојала се из 32 листића, које је он мешао, цепао, делио и превртао и дању и н ћу. Више пута му је ерећа и вештина његова добро послужила. Једаред згрну он неколико хиљада форинатаи сутра дан таки купи кућу. Баш је стајао пред својои новом кућом кад нрође туда једна госпођа, коју је он познавао. Лаза је заустави и запита је како јој се допада његоза кућа. „Кућа вам је врло лепа" одговориће госпођа „али не верујем да ће вам дуго трајати; — и ја кад сам била мала, и ја сам правила куће од карата, и сећам се добро, да ми ни једна така кућа није дуго трајала." Тако је и било. — Тога истог вечера сео је „Грба Лаза" да опет мало прозанати, а кад јутро освануло, а његова лепа нова кућа, — већ више није била његова. Злопамтило.

ЦЦр™ Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. -"Ш®