Стармали

„Стармалж" излази трипут месечно. Годижња цена 4 ф . — догодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајевв 10, — 5, — 2'/ 2 динара. — Власиик и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; главии сарадник Абуказем. Издаје штампарија А. Па.јевиНау Новом Саду. — Рукониси се жиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуаноујс, IX. Рогсе1«п §а88е 56.) — Дретплата и све што се тиче администрације, штамиарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

ВА ШТО ЈЕ ДАНИЧИћ ПРОМЕНУО ПРЕЗИМЕ?

Зашт је ђуро, врли ђуро, За млађанства прве росе Уз'о на се ново име, Даничићем назвао се ? Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа? То се пита — и на то се Одговара и нагађа. Једни 'вако, други 'нако, — И без добре воље није Ал се види е се хоће Нешто треће да одбије. Док истину не дознамо (А та ће се тешко дати) Ја ћу оно, што ј' најлепше Најрадије веровати. Оних седам Даничића, Што их српски гуслар гуди, Има л' кога да не призна: То су били узор-људи ! А „Данице" нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове стазе, Нове путе обаејале ! Ба, де, зашт' је врли ђуро, За млађанства прве росе Уз'о на се нсво име, Даничићем назвао се? Д а н и д а је била нека (Припомози машто моја!) К'о најлепши румен цветак Најлепшега перивоја. Један поглед, богомоћан, Ком одолет' није мога' —

Он разбуди жар у груди Учењака, филолога. К'а н а н о в о да се роди, Да му с' н о в а душа дала . . . — Он затреба н о в о име, И љубав му је кумовала. И то име, ким се данас Цео један народ дичи — Али стан мо; то је доста, Ближе с' к тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. (Љубав има своја права, К 5 а и слава, што ће да му Спомен вечно обасјава.) Па зар кога прати ваља Од божанског оног илама? Зар је љубав срам за кога? — Срам је тад и младост сама. Та зар љубав са науком Упоредо не сме стати ? Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати? Та зар да се љубав крати Самоњему; — ито коме? Побратиму Бранковоме! Ма да ј' ђуро живот пров'о У науке збиљском храму Ал најлепши зрачак божи Не дам збрисат с живота му. Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала ! Слава те је у вис дигла, Ал је љубав кумовала.

Бр 9.

Година VI.

У Новом Саду, 30- Марта 1883.